Umro je maloljetni branitelj Ivo Lončarević…

ivo lončarević

 

Umro je maloljetni Branitelj Ivo Lončarević, sa kojim sam se na žalost premalo družio. Ova iznenadna i šokantna vijest me je strašno zdrmala, jer govori upravo to, da je NEŠTO u pozadini, tamom skriveno, a u svezi je sa smrti Branitelja…Čini se da je MORH zaigrao i u ulog stavio sve, Branitelje i Dragovoljce, HRVI, HOS, ZNG pogotovo iz 1991 godine. Zašto nitko  ne poduzima ništa nije nikome jasno, a pogotovo meni koji ovo sve istražujem dobre 3,5 do 4 godine. Zaključaka TKO JE krivac ima…a što će tulave institucije poduzeti zbog ljudi koji su trebali još 30 godina živjeti..!? Odgovor ću potražiti od min. Tome Medveda, pismenim putem.

Ivo, bratiću Bog te nasitio Raja…sa nama si.

Moje ime je Ivo Lončarević, rođen sam 29.12.1975 u Zagrebu. Živjeli smo u kvartu Remetinec a onda 1984 se selimo u Zaprešić. Otac Marko, rođen u pitoresknom šokačkom selu Kešinci, blizu Đakova a majka Verica u selu Golobrdci odmah do Slavonske Požege, te stariji brat Marinko koji je i sam bio pripadnik ZNG-a.

Dok smo bili djeca većinu ljetnih i zimskih praznika smo provodili u Kešincima tako da smo bili dosta vezani uz Slavoniju. Onda su došle 90-ete, brat je 1990 u rujnu otišao u JNA, Niš. Sjećam se jako dobro prvih višestranačkih izbora zato jer sam glasao umjesto brata, rekli su da nema problema. A onda, krvavi Uskrs, pa Borovo, i onda se u lipnju brat uspio skinuti iz JNA.

Svi smo bili sretni da nije zaglavio a onda smo otišli u Kešince. Kada smo bili tamo za srpanj i kolovoz, zatvorio se autoput, znam da smo se vratili u Zagreb podravskom magistralom. I onda se brat javio u ZNG ali su mu rekli da pričeka jer nisu imali naoružanja ali nikome nije rekao kući.

Samo je u listopadu došao poziva da se javi u ured za obranu. Onda je mama poludila da ga ne da u rat, počela je vikati i plakati. Stari je šutke to gledao, ni sam nije znao kako da reagira. Tada sam taman krenuo u 2 srednji, bavio sam se tada borilačkim vještinama, več par godina kao i nogometom, tako da sam fizički bio jako spreman.

I onda je doša studeni, točnije 12.11.1991., vračao sam se iz škole i odlučio se učlaniti u HSP, te sam otišao u Starčevićev dom. Ispred doma je sjedio HOS-ovac i pitao me šta trebam, a ja mu odgovorio da bi postao član HSP-a, te me pitao da koliko imam godina a ja sam mu odgovorio da zašto je to bitno.

Nakon toga mi je rekao da skupljaju ljude koji bi išli večeras za Vukovar, a ja onako zbunjen mu velim da imam 17 i da mi fali mjesec dana do 18. Traži me osobnu, velim da mi je ostala kući da je nemam uza sebe a njemu je trebala da utvrdi indetitet, sliku i godine.

Tada mu velim da bih ja išao i pitam kuda se ide i da imam jedino ZET-ov pokaz na kojoj je slika i moje ime i prezime. Pokazujem mu i on me pušta u dom, penjem se na kat i ulazim u jednu veću prostoriju punu nepoznatih ljudi. Dolazim do stola da dam zakletvu, pitaju me za podatke i JMBG, ponovim istu priču kao i HOS-ovcu na ulazu, dajem ZET-ov pokaz te JMBG ali umjesto godine 1975 velim 1973 tako da su ostali brojevi bili original.

Nakon zakletve oko 18h dolazi do slučajnog pucnja u prostoriji u strop i onda cijela frka izbila, izašli smo van i tamo je bilo 5 autobusa, a ja još imam JNA ranac koji sam nosio za knjige u školu i tanku traper jaknu kao i traperice te zidarske cipele. Već je bilo 21h ali se još čeka, ne znamo zašto, magla, smog. Mislim da je bilo iza 23h i kažu nam ulazite u autobuse. Ušao sam u bus i sjeo se malo iza sredine busa, ispod sjedala 2 sanduka kinder jaja, došao jedan omanji čovjek i sjeo se kraj mene, brčine i onda nam donesu zolju i stave mi u krilo.

Tada sam prvi put vidio zolju, ali je rukama nisam taknuo da je nebi okinuo, uzbuđenje, iščekivanje, misli prema roditeljima, svemu. I onda ulazi Paraga i viče ZA DOM, cijeli bus odgovara SPREMNI, nešto je razgovarao sa zapovjednikom, izlazi van, vrata se zatvaraju i bus kreče. Ali šta sada, mi idemo u jednom pravcu a ostala 4 busa u drugom, tada se diže zapovjednik, Ivan Muhin, i počne pričati, mi idemo za Ogulin, Josipdol, Saborsko. Saborsko je 12.11.1991 palo i tražili su ispomoč, tako da su 4 busa otišla za Vukovar a mi za Josipdol.

 

Napisao: Ivo Lončarević

Ivo Lončarević imao je svega 15 godina kada je u kasno ljeto 1991. postao dragovoljac Domovinskog rata i kada se priključio jedinicama HOS-a u Josipdolu, no do danas mu nije priznat status dragovoljca. Problem je upravo to što je bio dječak kada je završio na prvoj crti bojišta.

„Rekao sam da imam 17 godina, a budući da su se vodile žestoke borbe, nije bilo vremena da provjere koliko godina doista imam. Tako sam se već prvih dana našao u žestokim okršajima, licem u lice s četnicima. Nakon tri, četiri mjeseca, kada je najgore prošlo, doznali su da mi je samo 15, te su me poslali kući. Tri godine kasnije pozvali su me na redovno služenje vojnog roka. Ni tada mi nisu priznali status dragovoljca. Kasnije sam pokušao ostvariti status dragovoljca Domovinskog rata, no odbijen sam. Kao da u ratu nikada nisam ni bio, iako sam s  petnaest godina tri mjeseca ratovao na prvoj crti vrućeg ličkog bojišta. Danas radim, no peče me to što mi država ne želi priznati dragovoljački status. U sličnoj situaciji su i mnogi drugi moji vršnjaci, ili tek nešto stariji dragovoljci koje je država prekrižila i zaboravila”

Čast mi je biti prijatelj sa ovim čovjekom! (S.I)

 

 

Nikad prodan Domovini odan! 

Stric Ivan!

About Stric Ivan 2527 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.