Ivanova priča, i viđenje nekakvih događanja…

Dragi prijatelju,
nisam imao namjeru ovako brzo opet pisati, ali svaki dan, koji eto živim u Lijepoj našoj, donosi neko sjećanje na prošla vremena. Tako sam upravo pročitao post na HOŠ-u o Gordanu Ledereru. I ne samo ovdje, već je i na TV bilo prilog o njemu i od ranije, takoreći od same njegove pogibije, znam za taj događaj i neljudski odnos prema ranjeniku koji je pokazala ta tzv. JNA, koja se klela u neka nebesa ljudskosti. Ustvari zločinci do zločinca. Sjetimo se samo
njihova postupanja s ranjenima u vukovarskoj bolnici. Više ne treba ništa reći.
S druge pak naše strane, imamo masu primjera ljudskog ponašanja i to puno više nego što to zahtjevaju Ženevske konvencije. Čitao sam na mnogo mjesta kako su naši borci postupali s ranjenima neprijateljskim vojnicima, a i gledao nekoliko puta film u kojem je prikazana briga pokojne Nevenke.
I da ne duljim, jutros stojim u redu u samoposluzi Konzuma i strpljivo čekam. Odjednom iza mene mlad čovjek, biti će do 30 godina. Odora, visok, stasit. Na lijevom džepu značka vojnog policajca. Obrijan, podšišan. Ja sam prilično visok, 180 cm. a on za glavu višlji od mene. I ja se stresoh, naježih i ne izdržah da mu ne ispričam ovo što sada tebi pišem. Oluja, biti će 5. ili 6. kolovoza. Bitnica odradila svoje i dobismo nekoliko sati odmora da se sredimo i pripremimo za daljnje napredovanje. No kako je uvijek sve štimalo i svatko je znao svoj posao, pripreme za dalje trajale su kratko i ostalo nam dosta vremena. Pokupismo usput neke pješake koji su također imali malo slobodna vremena i počesmo češljati selo. Prazno, nigdje nikoga. Idemo prašnjavom cestom, podijeljeni u dvije grupe. Na jednoj strani vodim ja, na drugoj strani ceste Josip, moj desetnik. Odjednom vojnik iza mene zazva ” Zapovjedniče stanite, nešto sam vidio u onoj kući “. Ćućnusmo. Gledam, ne vidim ništa. Svi puške isturismo preko suhozida. “Što je ” upitah, a on će ” Nešto se micalo iza prvog prozora, da opalim zolju “. ” Koliko imaš “, ” Dvije “, “Opali jednu “. Kratak razgovor. Zolja puče, ali nije pogodio prozor već u rub.
Odvali rub kuće do prozorskog okvira. Samo što je prašina legla iz izvaljena prozora po nama paljba. Pojedinačna, PAP-ovka. Uzvratismo po prozoru. Da ne bi tog vojnika, a ni dan danas mu ime ne znam, odoh ja pravo na cijev.
Od prozora do suhozida ni deset metara. Kuća skoro na cesti. Ovako mi spasio život i sada Ti mogu o ovome pisati.
U paljbi viče iz kuće ” Ne pucajte, ranjen sam “. ” Baci pušku ” vićemo. PAP-ovka kroz prozor. ” Izlazi…izlazi ” dalje ćemo. Opkolismo kuću. Sa zadnje strane ulaz.
Izlazi vani. Nizak, kod nas bi rekli metar i lamica ( žilet ) i to ne uspravno kada staviš lamicu već vodoravno. Nema u njemu 60tak kila. Prljav, neobrijan, sav zarastao. Na nogama razvezane čizme, hlaće maskirne, kao naše ali bljeđe, gore SMB košulja i isti takav džemper. Desnu ruku spustio uz tijelo, kaplje krv. Plaće. “Tko ima prvi zavoj “, ja ću. Javi se jedan naš da ima dva. “Zavij mu ruku “. Naš mu vojnik pocijepa nožem džemper i košulju. Negdje iznad lakta ili blizu njega, sve krvavo. Prostrijelna rana. Zamotasmo mu ranu.
Kuka i plaće. Drugi put ću ti pisati o razgovoru između nas i tog četnika. Sada dalje o ranjenicima.
Odvedosmo ga do gostionice, nekih petstotinjak metara nazad u selo. U gostionici u jednom kutu sjedi nekoliko zarobljenih četnika i čuva ih naša vojna policija. Predadosmo zarobljenika.
I tu bi bio kraj prići, kakvih je bilo bezbroj u ovome prokletom ratu koji su nam nametnuli da se borimo za slobodu, da Luka, zapovjednik satnije, nije kojih četiri ili pet dana kasnije negdje ispred Jajca stao na paštetu. Ode noga. Prebace ga u bolnicu. Dobismo 3 dana slobodno, i onako prljavi od terena i borbe, prije nego smo otišli kuća da se uredimo, mi u bolnicu u posjetu Luki, da ga pitamo za zdravlje.
Kirurgija, drugi kat. Upadosmo kako bi se reklo ko Huni i Avari. Sestre nas samo gledaju, ali ni jedna ne protestira. Nagledale su se na žalost isuviše rata i boraca pod oružjem, navikle. Popesmo se na drugi kat. Luka je bio smješten u zadnjoj sobi. Ispred njegove, otvorena vrata a ispred stoje dva naša vojna policajca, kao da si ih od brijega odvalio.
Višlji i snažniji od ovoga jutros kojeg sam sreo i koji me je na sve podsjetio.
Sada čudo. Gledaju oni nas, gledamo mi njih. Stali. ” Kuda ćete gospodo ” jedan će. Kratak razgovor i objašnjenje da idemo Luki u posjetu. ” Dobro, ali dugo oružje ostavite ovdje uza zid “. Odložismo puške. Prolazim pored otvorenih vrata i zavirujem u sobu. Svi kreveti prazni, samo u jednom leži jedan, obrijan, okupan, uredan. Čiste plahte, jastuci se bijele. Desna ruka u gipsu skoro do ramena. Moj četnik koji me je skoro ubio. Eto tako smo moj prijatelju mi hrvatski vojnici postupali s ranjenicima. A ja se okretoh iz reda u Konzumu, promrmljah nešto nakon što sam onom mladiću ispričao cijelu priču, odoh u zadnji red među stalaže i dobrih desetak minuta nisam mogao nigdje.
Teško je sjetiti se svega.
Izvor: Ivan
About Stric Ivan 2527 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.