Coprnica koja me je otranila, moje žene i drugi detalji iz mog života!

Žena se ne bavi urocima i magijom, ma kakva bila. U mom selu je uposleno nekoliko coprnica, ali jedna radi 25 sati na dan (kažem 25 radi dramaturgije). Inače za coprnicu sam čuo ranije a uvjerio se u knjigama M. Jurić Zagorke, a i mama mi je pričala o njoj, mislim na coprnicu, jer mi je baba bila rodom iz Aržana, i bila je zajebana, do bola. Imao sam dvije godine, kad je pok. baba htjela žvakati hranu te mi usta na usta davati, poput umjetnog disanja. Ovu tehniku hranjenja sam godinama, kasnije kako sam istraživao, sretao kod eskima pod kupolom od leda, jer tamošnja djeca nisu mogla žvakati sirovo meso tuljana i sjevernih medvjeda. Mi nismo imali tuljane, već šta baba ulovi u dvorištu ako trče. Ili skakuće. I ako je živo bilo.

Kako je baba žvakala hranu te davala meni usta na usta, tako se nisam otimao, i bivao sam sve deblji i deblji. Uskoro mi je i kapa na glavi bivala sve manja i manja. A kolica sve tješnja i tješnja. A glava sve veća i veća. Imam par fotki ali ih ne ću pokazati. Kao trogodišnjak sam se rano bacio na posao, i počeo se baviti biznisom. Šijunažom. Pošto sam saznao da mi je djed nadrapao od komunista, jer je kraj rata dočekao kao Ustaša, te mu je u knjižicu bilo upisano “bio na strani okupatora” a čovjek koji mu je nanosio zla i ubirao porez, prirez i krao konje, svinje, kukuruz, žito iz dvorišta je bio pokojne babe, prvi susjed. Partizan. Djed je stanovao na kraju sela ali na drugoj strani. Ono što nejasno jeste jedan čudan dan koji se je odigrao u mom životu, a to je susret sa putovanjem kroz vrijeme. Naime, kako sam mogao kao mali znati da je djed nadrapao od komunista, ako to netko nije javio, potpalio fitilj. Vjerujem da je to bila moja pok. baba. Baba je znala svakog vraga, od dinosaura koji su trčali po zidovima i betonskoj stazi, doduše umanjeni (gušterice), pa sve do putovanja kroz vrijeme. Putovati kroz vrijeme, je njoj bilo kao protrčati kroz kukuruze…Jedan dan pošto sam nekako bio upućen u sve to, sam se zaputio u Andrino dvorište, tako se babin susjed, partizan zvao. I ušuljao sam se u zečinjak, te desnom rukom podavio sve zečeve. Njih trinaest..Susjedu je ostala trauma zbog zečeva, a ja sam dobio biljeg na sebi, ko krvoločan, nastran, glup, desno orijentiran, i nazadan. Krv nije voda, kažu u selu. Imao sam 3 godine. Zbog pritiska kom. partije, i susjeda smo morali iz sela. U Njemačku.

Svakakve žene sam susretao u životu. Sa dvije noge, ruke, ušima, sa pola zuba u ustima, tri frtalj zuba, a ponekad i sa cijelim zubalom. Od plastike. Bez mozga ili sa mozgom, koji je bilo flaširan na vitrini, uredno prekriven miljetićem, papirom, i uvezan gumicom pored dunje. Visina je bila vrlo važna, pa sam uspoređivao i mjerio:

-1.50 hajmo kazati je prosječna Slavonka.

-1.55 je već igrala za odbojkašku ekipu.

-1.60 je bila napadač u košarci. I to agresivan.

-1.65 je bila visina iznadprosječna.

Sve ispod toga su zapošljene bile u tadašnjoj miliciji, kao dizačice tegova ili bacačice kladiva i kamena sa ramena. U selu naravno. Šlep službe nije bilo, i ako bi se konjska zaprega izvrnula u kanal, kojeg je svako selo koje drži do sebe imalo, par njih se zaleti: Hop! Evo ih. Hvataj konja, za gršu i rep, bacaj ga iz kanala, a potom zapregu van sa njom…Vozač ako je bio pijan, otrijeznit će se u kanalu sa vodom. Ili zaspat…

Narav je bila predivna. Karakter do karaktera. Osim ako nisu odane pušenju. Imale su stil oblačenja posve prirodan. Imale su maramu oko glave i usta, (sretao sam godinama kasnije kod terorista). Zatim, sredstvo protu komaraca, ali ne u spreju, već kao tekućinu sa kojom su zaljevali sve oko sebe. Pa i nas djecu. Plikovi su bili mali, kao posljedica zaljevanja ali su se dugo zadržavali. Nisu bili bolni poput batina, ako bi smo se žalili. Kožna torba ili ceker je bio obavezni radni dodatak. Sa hrpom bočica, i napušaka, trava, smotuljaka, čajeva, zapisa, nabačaja, i alkoholnih derivata. Sa tom torbom, su išle jedna do druge na kave. Zapravo to nije bila kava, već zamjenski napitak-divka. Na kavi su se razmijenjivali recepti, sa urocima:

Vidi susjeda:

Ovaj urok je da se čovjek zaljubi.

Ovaj je da se odljubi.

Ovaj je da se posvadi sa materom.

Ovaj je da mu kita poraste.

Ovaj je da se kita smanji. Pa možeš tražit švalera.

Ovaj je da mu se ruka ošuši (što bi rekla moja pok. baba, ako dirne u tuđe umotvorine…npr. tvoje).

Ovaj je da mu pocrka živad u dvorištu.

Ovaj je da ti se rastuži komšiluk, a ti vesela. I rumena u licu.

U selu nije nikada trebao liječnik. Za to sam zdrav ko dren. I sam psihijatar slavonac, iz Šumadije kaže tako: “Ništa ti bre, ne treba. Pij te lekovi. Do rata si bio normalan. A danas si mnogo, mnogo bolji. Mnogo bolji. Funkcionišeš ko frižider talijanski, nakon izmene freona”!  Došljo. Sišo s brda u civilizaciju, pa misli da je nevidljiv. Ne znam na što je ciljao. Bradu nemam, brkove imam. Slijep sam na oba oka. I gluh.

Nadalje.

Ako je žena pila alkohol, prekomjerno, triba joj dat i više da bolja i pažljivija za stolom bude. Bolje će kuhati i pravit zimnicu. Ako voli zapalit škiju, daj joj još, jer je bolje to, no da jede fažol, pa da ti okonča karijeru. Ako se sunča, njene vatrene obline, malko podebljane, kao recimo kod Pamele Anderson bliznakinje, ali 50 kila pojačate, će svakom iole pametnom muškarcu upalit svjetlo na kojem piše:

-“Briši Bog te ne vidio, il ćeš završit u zatvoru i kao ovisnik pitralonu”.

Oteo sam se svemu pa i tome, ali sam zato postao i BLOGER, “krvoločan, nastran, glup, desno orijentiran, i nazadan”. Tako kažu u SNV. Sve priznati mislioci. Krv nije voda, kažu u Vrbanji. Jeste. Sve je istina. Osim krvoločnosti. Tu titulu je preuzeo susjed Andro partizan član kom. partije, i četnici. Auf Wiedersehen!

 

 

About Stric Ivan 2530 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.