Propagandni rat se ne dobija šutnjom!

Dragi Striče,
ovaj put ne želim pisati o Vučiću, Šešelju, Srbskom pozorištu u EU i
odgovoru našeg Predsjednika Vlade. Sve je vidljivo, kako bismo danas
rekli transparentno i sve se zna, bar s naše strane.
No Hrvatska ima stalni problem, neovisno što kažem da je on vidljiv i jasan,
a to je Srbsko nastavljanje prljave političke igre, na koju mi reagiramo u
rukavicama. Prekinuti i jednom za svagda “začepiti” usta mrziteljima Hrvatske
i njihovu plaću za Srboslavijom, njihovim lažima, o kojima vrapci već živ živ
po krovovima nikako nije moguće dok se u samoj Srbiji ne dogode promjene.
No to se bez vanjskog pritiska, bilo koje, pa i vojne vrste, jer
Carl Philipp Gottfried (or Gottliebvon Clausewitz kaže:
“Rat je samo produžena ruka politike”, neće dogoditi mirnim
već krvavim putom. Bojim se da je to žalosno i da je to istina.
Koliko god da se u Srbiji, stidljivo ponekad pojave iskrice razuma, one su
vezane za plać nad samim sobom i svojom sudbinom.
Stoga, našoj unutarnjoj a posebno vanjskoj politici ne predstoji ništa
drugo, ako ne želimo da se ponove događaji iz 1991. – 1995. nego
da i mi počnemo igrati “prljavo” u političkom smislu.
“Prljava igra” s naše strane MORA BITI JEDNA I JEDINA A TO JE
ISTINA. Što više istine o Srbima iznesemo, o njihovim lažima i 
bolesnim mitovima, to ćemo lakše dobiti ovaj (propagandni) rat
koji SrboGoebbelsi vode.
Baš gledam, prije neku večer, najave za filmove na TV i jedan od
njih će biti i film koji sam već gledao “Prljavi igraju prljavo”.
S kriminalcima duha i uma nema u rukavicama. Njima treba
odgovoriti na njihov način, kriminalni, nabijajući im na nos i pokazujući
cijelom svijetu tko su oni i što su. Sve dok mi, a posebno naši političari
koji se pojavljuju u inozemstvu u “rukavicama” jesu mirotvorci s
maslinovom grančicom u kljunu goluba, dotle će sve više i više bolesnici
uma i Srbskih laži, sve više i više pljuvati svoje lažljive, bolesne rijeći.
Da smo 1991. u “rukavicama” samo gledali i slijegali ramenima
danas bi imali Bana opet raskomadana i Žikino kolo na Harmici.
Prosto mi nije jasno kako više mogu. Valjda im je to genetski usađeno
od izvora samog problema. Pisah o Maričkoj bitki i teškom porazu Srbske
vojske, kada ih je jedva 800 (po turskim izvorima) a 5.000 (po Srbskim)
smazalo za zajutrak, 60.000 pijane razularene bande, raspojasanu, slobodno
mogu reči četničku “najjaču vojsku” u tom dijelu Europe.
Takvih i inih priča naslušasmo se toliko da smo skoro udavili svoje
mozgove u njima. No, ispalo je da je Dobrica Ćosić bio potpuno
u pravu. Srbi nisu ništa drugo do šaka jada koja je lažima, generacijama i
stoljećima u svojim glavama uspjela stvoriti neke mitove, neke
priče i Srbske junačke narodne pesme koje je pisao V.S.Karadžić,
nota bene na ijekavici i kradući ih od drugih narodnih pjesnika. No
to je njihov a ne naš problem, to, mislim na krađu.
Ukazao sam na početak problema u misaonom sklopu ludila
Srbske mitomanije i da je to Marička bitka.
Večeras, neovisno o mojim zaključcima, listajući i “brsteći” mrežu
dođoh do interesantnog webnog mjesta:
Tko želi, neka ga pročita cijelog, uz moje prethodno mišljenje,
naglašavam moje, da iako je cijeli tekst pisan relativno prihvatljivo
sa strane povjesnih zbivanja, ne zaboravimo da ga Srbin piše i
njegove zaključke, da je za sve krivo nevrijeme i oluja i napad u
zoru bez najave, jer kao to nije “sportski” i “fer” u ratu, pa su
Turci morali čekati da se pijanice rastrijezne, vrijeme poboljša, i onda da
se još poslože da ih ova Srbadija pokolje. Jer to bi bio rat a ovako je
za poraz krivo vino i nevrijeme a ne BEŽANIJA.
Svaka čast Turcima, mogli bismo nešto od njih naučiti kako se ratuje.
Tko ne želi baviti se time, mislim čitanjem cijelog članka, iako je poučan
za razumijevanje Srbalja, jer poznavanje neprijatelja je 1/2 pobjede,
evo samo nekoliko citata koji nedvosmisleno kažu od kada u Srbskoj istoriji
postoji mentalni problem koji se zove ISTINA.
Stoljetno ne suočavanje s istinom, njenim posljedicama i razumijevanje
uzrok-povod-posljedica, danas je ne Srbski nego naš Hrvatski problem.
Dakle mi imamo, a ne oni problem. I naš problem se zove Srbi.
Po meni značajni citati članka:
“Provincijalni vlastelini, koji su opljačkali državu i narod po zakonu, a time
se čak javno hvale, ne mogu da se oslobode svoje palanačke sujete. Gramzivo
gutaju sve pred sobom, verujući da će tako ispuniti sopstvenu prazninu.
Mediokriteti upravljaju nacijom. Ludaci na vlasti leče svoje komplekse.
Kriminalci na vlasti brane oteti kapital. Malograđani uništavaju demokratske
institucije. Skorojevići rastaču nacionalne veličine, foliranti vode državu u propast.
Demokratski parlamentarizam se pretvara u manipulativni totalitarizam političke
oligarhije. Neoliberalizam se završava tajkunizacijom društva. Gde je istorijska
greška? Kada smo pogrešili? Kada je počela naša nesreća? Moramo uzroke našeg
današnjeg stradanja potražiti u daljoj prošlosti. Pogledajmo neke istorijske
paralele. Možda, ipak, na vreme nešto valjano i naučimo. Nešto što nam može
danas pomoći da pronađemo put izbavljenja.”…
“Dakle, podsetimo se kako se odvijala nadaleko čuvena Marička bitka. Bitka
koja je trebala da odluči sudbinu hrišćanstva. Mislim da je važno da je,
baš u ovom trenutku, izvučemo iz zaborava. Vrlo je poučna. Naravno, za one
koji hoće da mudro uče na lošim primerima drugih….”
“Turci nisu imali nikakve šanse da se odupru. Ali promućurni Lala-Šahin
nije hteo da izvrši povlačenje iz prestonice, dok ne utvrdi koje su namere
Srba. Iskusni vojskovođa je dobro poznavao srpski mentalitet i predvideo
je šta će se dogoditi. A dogodilo se ono što nikako nije smelo da se dogodi.
Kada su se susrele Vukašinova i Uglješina vojska na Marici, svi oni su bili
toliko oduševljeni što su uspeli da stignu tačno na zakazano mesto i vreme
u tolikom broju da je to uzeto kao povod za bučnu proslavu i veselje. Razlog
više su imali u saznanju da su njihove vojne snage bile nekoliko puta veće
od snaga turskih branitelja. Čvrsto ubeđeni da će lako i bez velike muke
savladati sledećeg dana mnogo slabijeg neprijatelja, srpska vojska je otpočela
unapred slavlje. Prešavši preko postojećeg mosta na levu stranu Marice, srpske
snage su se ulogorile i onda otpočele gozbu, piće i odmor. Poneseni brojnošću i
obodreni dotadašnjim uspesima, srpski ratnici i njihove vođe su se bahato
raspojasali i postali su nehajni, samouvereni i razulareni. Ismejavali su i ponižavali
svoje neprijatelje, duboko verujući da će ih ujutru razbiti. Toliko su bili neoprezni
da nisu stavili nikakvu stražu oko logora, da su konje sakupili u ergelu na jednom
mestu da se nahrane i napoje, a ratnici su pri gozbi i na počinku otpasali oružja i
poskidali oklope. Kada je blaga jesenja veče utonula u noć, smeh, pesma i zdravice
oko logorskih vatri su polako jenjavali i odmah iza ponoći je umorna vojska konačno
zaspala. Obavešten od uhoda kako se ponaša srpska vojska, prepredeni vojskovođa
Lala-Šahin je shvatio da smesta mora da izvrši prepad i da nanese veliki poraz
usnuloj vojsci.”….
….
“Panika i rasulo nespremne vojske bilo je njegovo ubojito oružje koje
mu je donelo sigurnu pobedu nad mnogobrojnijim neprijateljem. I sreća
je pratila Turke, jer se nešto iza ponoći spustila takva snažna oluja sa obilnom
kišom,vetrom i grmljavinom da je to dovelo do još većeg nereda u logoru.
Ne čekajući da prestane oluja, Turci su pred zoru silovitim konjičkim prepadom
upali u logor, praveći takvu pometnju i paniku, da nije došlo do nikakvog
organizovanog srpskog otpora. Za nepun sat vremena turska konjica je zapalila
logor, posekla veliki broj mamurnih ratnika i ostatak naterala u begstvo.
Na nesreću, mnogi koji su se dali u begstvo utopili su se u reci Marici jer
nisu znali da plivaju. …”
i na kraju zaključak tekstopisca što čeka Srbiju
…”Nema više čekanja. Svi Srbi moraju ponovo u školu života. Učenjem i vežbanjem
moramo pobediti srpski mentalitet. Tvrdim da imamo veliki potencijal i veliki talenat
koji se neracionalno koriste. Srbi moraju da nauče da pragmatično razmišljaju.
Nema više mitomanije. Moramo se civilizovati i modernizovati. Duhovno se pročistiti.
Moramo se disciplinovati. Moramo naučiti da poštujemo red, rad i zakon.. Našu ingnioznost,
duhovitost, dobrotu, neposrednost i naivnost treba da podarimo svetu koji se umorio i
kome je dosadno. To su naše prednosti. Verujem da Srbi to mogu.
Zato i živim u Srbiji. Bar nam nije dosadno.  (naglasio I.Č.)”
Pisano 10. srpnja 2008.
Dakle zaključak poštovani moji čitatelji, ne samo da se ništa nije od 2008. do
danas 2018. , dakle u punih 10 godina nije promijenilo u Srbskim
glavama, neovisno o “iskricama mudrosti” koje po neki put, onako same
od sebe bljesnu, nego je stanje i ponašanje Srba prema nama Hrvatima sve
gore i gore.
Stoga jedino što nam preostaje je “Prljavi igraju prljavo”.
Jaka i stalna međunarodna aktivnost na iznošenju ISTINE o
Srbima i njihovoj laži, njihovoj mitomaniji.
Propagandni rat se ne dobija šutnjom i osmjesima, več
mačem riječi. A riječ siječe jače, po neki put, nego bilo
kakav mač. Naš mač mora biti istina o Srbima i njihovim
mitomanijama i lažima, a hvala Bogu toga na vagone.
Kako smo dobili Domovinski rat oružjem metala i srca
i ljubavi za Domovinu, tako moramo dobiti i ovaj propagandni rat.
Propagandni ratovi se ne dobijaju šutnjom.
Izvor: Ivan Čavrak
About Stric Ivan 2530 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.