Besjeda Tigra Domagoja

12200969_1019775551387948_1785190582_n (1)

Mjesec studeni je u predsoblju… Prvi sati istog teku, on lagano skida svoj kaput, cipele, sprema se uči u dnevni boravak i pokušava se uvući i u moje srce… Trudim se, reći mu; “Ne!”… Studeni je u mojoj duši stvarno studen… Dani sjećanja se radaju jedan za drugim; Svi sveti, Dušni dani i rođendana dva, nažalost svijeće na jednoj torti toga dana će opet ostati gorjeti jer nema ga da ih ugasi, potom Dan sjećanja, onaj službeni jer meni je svaki dan Dan sjećanja, sjećanja koje živi u meni…

Gluho je doba noći i jedan chat sa starim prijateljem, suborcem, Tigrom, bratom je pokrenuo rijeku sjećanja u meni, sjećanja na 1991. godinu mogućnosti izbora i profesionalne orijentacije za mene… Godina je to koja je većini nas prelomila nešto uobičajeno, prelomila je i naše obitelji, domove… No, i tako prelomljeni nismo bili slomljeni, disali smo kao jedno, barem velika većina nas, dok su se oni drugi elitistički skrivali po više ili manje elitističkim mjestima.
Te godine se konkretno zakotrljala istina, velikosrpska ideja je prerasla u jedino što je mogla prerasti; krvavi pir, ekspanziju na susjedovo, gazdino, tuđe…

Mi smo napokon počeli tražiti i boriti se kako treba za svoje, za svoju Hrvatsku državu, neovisnu od tuđina… Maske su pale, a isto tako i posljednje iluzije o ostanku mrske nam Jugoslavije kao zajednice “istopravnih” naroda… Ja sam u to ljeto utekao iz JNA jer ni informacijska blokada nije mogla sakriti ono što se uistinu događalo… Splet okolnosti me odveo u mogućnost, za mene jedinu, da tada odmah obućem odoru Zbora narodne garde, a da sam imao drugih opcija, imao sam…

To ljeto, kao nikad do tada, ponudilo mi se nekoliko opcija za bolje sutra… Rođen sam u Australiji u kojoj sam imao i obitelj, ništa pretenciozno, ali dovoljno da mogu iskoristiti zov juga, stabilne države pristojna standarda… Ne, nisam pristao… Naravno, povijest se stvarala ovdje, povijest mog naroda, moje zemlje… Izabrao sam odoru hrvatskog vojnika, te krenuo po terenima… mlad, neustrašiv i nadobudan… izložen krvavim nuspojavama rata i alarmantim informacijama iz moga Vukovara, razdužio sam se u svojoj postrojbi i krenuo put Vinkovaca, no put me odnio na drugi kraj Hrvatske… tko će ga znati, možda je to bila intervencija nekoga od gore, jer skora budućnost je pokazala da sam svojim nedolaskom na istok Hrvatske sačuvao svoju glavurdu na ramenima…

Vukovar je u međuvremenu ipak pao, a pao bi da sam tamo i stigao jer ja ipak nisam Chuck Norris, nažalost, u rijeci krvi, nestala su i moja dva brata, te mnoštvo prijatelja, otac, pa i djed su upoznali gostoprimstvo srbijanskih logora za sve one koji nisu mislili kao i oni, a mater, majka, snaha, nećaci i ostala obitelj su dolazili postupno u razna odredišta širom lijepe naše tražeći jedni druge i sami sebe…

U to doba, dobih i neke nove ponude… moja nažalost pokojna teta, ponudila mi je da studiram medicinu, a imao sam na raspolaganju i jednog poznatog mecenu da se školujem na likovnoj akademiji u Zagrebu… dragi Bog će znati što bi se dogodilo da sam prihvatio jednu od opcija jer je budućnost pokazala da sasvim pristojno plivam u obje vode, no po starom dobrom običaju, odabrao sam po svom… ponovno u odoru… ponajprije sam došao svojim vukovarcima, ali splet okolnosti je želio da o bude usputna stanica, te da se vratim među svoje Tigrove jer tamo sam ipak bio doma…

Pretpostavljam da se nakon ovoga pitate da li sam ja normalan, da li žalim za propuštenim, naročito u svijetlu događanja 24 godine kasnije… Pa, lagao bih da kažem da ne žalim… No, odgovor bi mogao biti nešto drugačiji od priželjkivanog… Naime, žalim što sam se pod pritiskom vlastitog srca razdužio i krenuo kući… Znam, da sam i ostao u svojoj postrojbi, moglo je biti svakako, ali to je cijena na koju sam svojevoljno pristao, a pristanak produžio povratkom u istu… naravno da poslijedice osjetim i danas, naročito kada ujutro osvanem polagano se i uz bolove ustajući iz kreveta na sve četiri ko neki dida od 80 i nešto, te natapajuči stražnjicu u hladnoj vodi svaki put kad hemići prokrvare, no, neka je svo zlo samo u tome… Doduše, ponekad se upitam, naročito kada u Bibliji pročitam priču o talentima, mada znam da se tamo priča o novcu i gospodarenju istim, kada bi je doslovno shvatili, da li sam se svojim izborom ogriješio o Boga…

Znate, mnogi me pitaju, prijatelji kojima je stalo do mene, što mi to treba, svo to pisanje, iznošenje stavova, kritike… zar se ne bojim da će mi neko stati na vrat, zakočiti me kada mi nešto zatreba, utjerati mi, ma znate već… Ali ja se bojim samo Boga i pred njim pognem glavu, kleknem, molim ga… Pognem glavu i bude me sram i kada vidim svu tu našu sirotinju ili bolesne negdje na rubu društva, a znam da to nije slika moje zamlje za kakvu smo se borili i kakvu smo budućnost sanjali… No, tješi me činjenica da smo sva moja braća, sestre i ja dali baš sve od sebe u onim trenucima kada je to trebalo da ispunimo svoje dužnosti i zadaće, te mudrijima od nas ili smo ih barem tada takvima smatrali, predamo našu zemlju i zemlju naše djece na upravljanje…

Eto… Vrijeme će pokazati, a i susret sa Stvoriteljem da li su moji izbori i sve borbe bile ispravni, a do tada dat ću sve od sebe, ma koliko umoran bio da onima kojima mogu pružim barem utjehu ili neku pomoć, jer samo tako mogu zadovoljiti i sebe samog…

Napisao: Domagoj Jurčić-Sremac

http://domagojjurcicsremac.blog.hr/

About Stric Ivan 2530 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.