Mene Tunjo ne vara nikada…Tunjo ima par njih kod kojih je redovan.

Mene Tunjo ne vara nikada…Tunjo ima par njih kod kojih je redovan, i zato mene pusti na miru da spavam. Postoje ljudi koji se ustručavaju kad dođu kod nekoga u goste. Moj Tunjo se nikada ne ustručava. On uvik znade kud će sa nogama a ne kao neki. On noge stavi na ramena. Tunjo nije od one sorte da mu je dosadno kući. Ma kakvi…Tunjo popije sve što se pred njega stavi, od štoka do domaće rakije. Sokove Tunjo ne pije. On sa sokom noge pere. I moj Tunjo mene voli najviše na svitu. On kad dođe kući meni kaže svaki puta: “Marvo jel ima nešto za pojist!? Ma ima Tunjo kako ne bi bilo!?” Ja sam sa Tunjom nasritnija. Što god skuham Tunjo u slast pojide ko da mu je zadnje u životu. Za Tunju cijelo selo znade. Najviše ga vole kod drugog vidjeti. Kumovi su se veselili samo prvi puta kada su Tunju upoznali, sva ostala radost je u kumama našim. A nije kuma jedina… Moj Tunjo mene ipak voli najviše na svijetu. On nikada u kući svojoj ne pije. Zato jer pije u selu kao pravi katolik. A nekad kad pretjera ja mu kažem lipo: “Pa Tunjo pička ti materina, jel si se morao tako ožderati!? Pa cijelo selo znade da si svaki dan pijan, pa jel moraš i danas na ditetov rođendan!?” Nije Tunjo mršav. Ma kakvi…Tunjo ima sto pedeset kila bez odjeće i opanaka. Ali voli Tunjo mene što sam ja debela i naočita.

Kaže Tunjo da mršavi ljudi imaju “preblema” sa živcima. Ja se nikada ne živciram sa Tunjom. Moj Tunjo mene pazi i mazi. Nije da sam ja nekakva ko one gospođe koje imaju švalera. Ja ni ne znam ko je taj švaler…Ja imam svoga Đuru, zvani “Prosinečki”. Tunjo ga zove “prva rezerva”! Tunjo je jedan od onih koji prvi dođe a zadnji ode, pogotovo kada se o svinjokolji radi ili kad kod nekoga dođemo u goste. I onda ljudi kažu: Slavonija se promijenila…Ma nije se Slavonija promijenila već je Tunjo ostao isti kao i prije no što se Slavonija promijenila. Ja svog Tunju najviše volim na svitu. I volim kad i Tunjo kaže: Marvo pička ti materina, idi stoku narani. A ja mu velim: “Idem Tunjo idem…zvala te je Anđa, kaže da joj neko treba žarulju prominiti, nema joj muža kod kuće, pa nema tko. Ne vidi ditetu sisu dat”. A eto, to vam je Slavonija danas. Kaže Tunjo da se nije puno promijenila. Ja mu virujem, dok god mi moj Đuro dotrči kad Tunje nema kod kuće…