Glupost i zloba idu zajedno!

Imao sam prijatelja sa kojim sam išao u školu. Ja sam od njega 16 mjeseci bio stariji tako da sam prije nego on krenuo u školu. Završio sam prvi razred kada sam krenuo u drugi, prijatelj je upisao prvi razred. Meni je škola išla savršeno. Obožavao sam knjige i učenje. Čitao sam lekcije unaprijed i pamtio tekst sa svake stranice. Rođak koji me je čuvao dok su roditelji bili u Njemačkoj, je znao samo otvoriti stranicu knjige i kazati broj stranice a ja bih ispalio tekst stranice. Mom prijatelju nije tako išlo sa školom. Teško je upijao znanje iz knjiga i nije volio niti jedan predmet. Matematika nula. Hrvatski nula. Priroda i društvo nula. Čak niti tjelesni nije volio. Čini mi se da je glup bio, no to mu nikada nisam rekao. Zloba je kasnije izašla na vidjelo…Po završetku četvrtog razreda, učiteljica Evelina me je htjela prebaciti odmah u 6 razred jer sam bio daleko bolji od svojih vršnjaka. Moja mater nije to prihvaćala i odbila je tu mogućnost. Zašto? Sam Bog to zna. Možda se je bojala moje inteligencije ili posljedica koje bih vukao od zadirkivanja vršnjaka iz razreda, kao da sam monstrum? No to je prošlo. Krenuo sam u peti razred i nastavio sa školovanjem. Uredno sam pisao zadaće, lektire i zadaćnice. Po završetku svakog razreda sam knjige vraćao u školu, a bilježnice sam morao čuvati jer su roditelji moga prijatelja tražili pomoć za njega. Tada nije bilo interneta, ali je prijatelj imao mene, umjesto Google-a. Zadaćnice sam mu rješavao, matematiku sam mu pomagao, i pisao sam mu lektire onako kako bi on to napisao sa svojim znanjem. Dakle za trojku. Kada bih napisao za odličnu ocjenu, njegova mater je bila pozivana u školu na razgovor i prigovaralo joj se da prijatelj prepisuje ili mu netko drugi piše lektire, zadaćnice i druge radove.

U srednjoj školi smo se razdvojili. Ja sam otišao u medicinsku školu, a on je otišao u školu đaka u privredi. I dalje sam čuvao lektire i davao mu ih, jer je školski program iz Hrvatskoga jezika nalagao i njemu i meni iste knjige za čitanje. Viđali smo se preko ljetnih praznika. Bilo je to najbolje doba koje sam znao, to vrijeme školovanja u srednjoj školi. Knjižnica je jedno mjesto koje sam obožavao…Kada smo se sreli prvi puta na kraju prvog razreda srednje škole pitao sam ga: “Kako je u školi? Jel ti ide?” Odgovorio je da mu ide jer nisu toliko zahtijevali znanja koliko fizičkih aktivnosti. Osim toga razrednik mu je bio Hercegovac koji je znao da je prijateljeva mater Hercegovka pa mu je gledao kroz prste. Počeo je svirati harmoniku, i roditelji su mu kupili harmoniku koja je koštala 1500 DM. I svirao je moj prijatelj par mjeseci i ostavio. Radio Šabac je slušao, narodnjake volio, kola ova, kola ona, bećarce itd itd. Ja se od gitare nisam odvajao nikada. Sviram i imam je i dan danas. Kada sam još malo odfrknuo njegova ljubomora je počela izlaziti na vidjelo. Gotovo da danas mogu se sjetiti i osjetiti njegove poglede u moja leđa, koliko je on bio ljubomoran.

E onda sam napravio prvi tulum. Pozvao kolege i cure kako bi se kod mene doma zabavili. Jedan drugi kolega je doneo “Tosca gramofon i dva puta po 40W zvučnike i hrpu ploča”, od Motorheada, Sex Pistolsa, pa sve do Parafa i Termita riječkih bendova koji su se slušali tih godina u Vinkovcima. Bilo je lijepo. Hladio sam gajbe piva u buretu kojeg sam prethodno napunio sa vodom. Sendviči na stolu, keks, grickalice. Moj prijatelj se je pokušavao uklopiti u društvo i prilično agilno je prilazio curkama iz moga društva u to vrijeme. Ja sam to gledao i zahvalio Bogu što mu nisam niti sličan, što imamo potpuno drugačije roditelje. Vrhunac tuluma je bio trenutak kada je prijatelj sa jednom curkom otišao u automobil koji je bio parkiran u dvorištu…Kolega koji je doneo gramofon je čuo vrisku i rečenicu koja se je čula iz automobila: “Ne ću sa tobom hoću sa Ivanom!” Kada mi je kolega to ispričao u prvi mah sam se opalio smijati no kada sam vidio prijatelja kako je izjurio iz automobila sav crven ko paprika shvatio sam da je vrag odneo šalu. Prošao je pokraj mene, kao da me ne vidi i izgubio se je u gužvi. Tu je njegova ljubomora još jače se razbjesnila i porasla. Do opsesije…

Ako sam ja kupio automobil, njegov je morao biti bolji, iako je kredit uzeo u švicarcima. Ako sam ja dizao kat na kući u Brašnićevoj ulici, i on je morao to činiti. Ali jedno nije mogao kopirati a to je gomilu pročitanih knjiga koje sa zavolio tijekom školovanja. Od Dostojevskog do Kafke, Hesse-a, Bukowskog, Muellera itd itd. Naravno da se je dogodilo upravo ono što sam i mislio. Vokabular mu je slab bio i ostao. I ako bi po kazni morao čitati neku knjigu ili štivo, pa čita nekih 5 minuta dulje, on bi kazao: “Opet sam pretjerao”. Glavobolje same sa njim. Kako se je zaposlio tako mu je i društvo poraslo. Sami klošar do klošara. Nema on hobija niti ikakove želje da čita knjige. Nikada ih nije volio. Kako se je društvo klošara ponašalo tako se je i on ponašao, jer majmun radi što majmun vidi. Počeo je piti i opijati se i upao u još lošije društvo. Počeo je najgore stvari raditi, koje sam ja izbjegavao. Niti ženidba ga nije smirila. Nastavio je po starom načinu života. Kada je nakon deset godina shvatio da sam se udaljio od njega jer nisam htio imati poslao sa njime i njegovim društvom, počeo me je opsjedati svojim biserima i glupostima. Volio je biti i podrška mojoj bivšoj supruzi. Čak je u kontaktu sa nekim mojim bivšim djevojkama. Ništa kod njega nije za baciti. Osvajao ih je vjerovali ili ne na riječi: “Umro mi je najbolji prijatelj!”-pa bi valjda one iz samilosti bile sa njime. Pitao sam se što je tom liku? Jel normalan on?

Jedan dan se je napio uzeo pištolj i otišao u vrt. Bilo je negdje oko pola jedanaest. Njegova mater je došla do mene kući i rekla: “Pomaži…uzeo je pištolj i otišao u vrt kada sam mu rekla da se makne od konobarice!” Otišao sam u vrt i našao ga kako u radnom odijelu sjedi naslonjen na đubar pijan kao deva. TT-jac mu je bio u ruci. Tu noć sam prvi puta koristio svo moguće znanje iz psihologije koje sam posjedovao i postao pregovarač sa otmičarem i to u hodu. On je bio i žrtva i otmičar. Glup i zloban…vitlao je sa tim pištoljem oko svoje glave i postojala je opasnost da si ispali metak u čelo. Nakon nekih 40 minuta pregovaranja, je popustio i bacio mi pištolj. Izvadio sam okvir i povadio metke iz njega, te ih pobacao u kanalizaciju. On je odteturao do kuće jedva vrata potrefio i otišao spavati. Ja sam ostao uznemiren čitavu noć. Što ako ponovi? Odakle mu pištolj? Jel ima on tri čiste u glavi? Što sam ja to skrivio njemu pa se tako ponaša, jer kako je naveo, ja sam ga “sramotio po gradu”!

Ja svog prijatelja nisam nikada nigdje spominjao niti mu se rugao. A on meni jeste. Kada sam pokrenuo blog počeo sa pisanjem prve knjige “Dnevnik jednog Unuka”, pozvao sam ga na predstavljanje knjige no nije se odazvao. Dobio je knjigu na poklon od mene ali je nije pročitao. Boljela bi ga glava. Napisao sam i drugu knjigu “Magistrala mržnje” a on je nije niti pogledao. U njemu je sve kipilo od bijesa i ljubomore. Čuo sam i kada se je izjasnio da bih ja svoj blog trebao obrisati, jer kako on kaže, ne pišem ništa pametno. To on tako misli. Misli onako kako je razmišljao u osnovnoj školi. No kada upleo u “pakiranje” meni da završim u zatvoru i psihijatriji, tu je prijateljstvo nepovratno puklo. Po meni ga nikada nije niti bilo, jer kada pogledam natrag to su bili samo njegovi pokušaji da se izdigne iznad mene. Ali sa čime to? Sa klošarima koji su oko njega? Ja tako nisam nikada razmišljao i tako sam i počeo pisati i malo se izdigao iznad gradskog sivila i crnih misli.

Rekao sam mu to…: “Čujem da bi ti izbrisao moj blog? Zbog čega…tamo ima preko 2000 autorskih tekstova od kojih njih cca 200 nisu moji već uvezeni sa drugih portala.” Na spomen bloga mu je skočio tlak na 180 i još je dodao: “Da sam imao petlju obrisao bih ga.” Da dragi prijatelju, ali bi onda ti ležao na parketu razbijena nosa, i zato sam te prekrižio sa svog popisa prijatelja, jer ti ne zaslužuješ niti moju pažnju niti pomoć niti društvo. Nikada nećeš shvatiti koga si pokušao uništiti. Dovoljno si bahat i napuhan kako je kazao jedan zajednički kolega, toliko da bi mogao eksplodirati. Ego ti je porastao. To znam da tako ide tim tokom. Tvoju pomoć ne trebam niti te trebam blizu. Nema više zadaćnica, lektira, i radova iz drugih školskih predmeta. Gotovo je sa tim. Dovoljno si odrastao, glup i zloban da znadeš se sa svojim klošarima naći i pričati lovačke priče.

Jesam li naučio nešto iz toga i od tebe? Naravno…bolje biti sam nego s tobom. Bolje biti sam nego u lošem društvu. Pozdrav.

Svaka slučajnost nije namjerna jer je upućena samo jednoj osobi i samo njoj.

About Stric Ivan 2530 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.