Heroj: Velimir Đerek Sokol!

Mnogi znaju priču s početka listopada 1991. kada je Veselin Šljivančanin pozvao na predaju vukovarskog heroja Ivana Anđelića Doktora, koji mu je Motorolom tada odgovorio: ‘Profesionalni vojniče, oficire, je*em ti mater četničku! Imate tri dućana u Borovom Selu i da se mi vama predamo. Pakuj tu čergu i marš preko Dunava!’

Poznato je i da je Velimir Đerek tada rekao da čuje i jugooficir: ‘To, lipi moj doture! Ovdje tvoj Sokol sa šest stotina Imoćana!’ Naravno da tu nije bilo 600 Imoćana, nije ih bilo ni 100, bio je on jedan jedini Imoćanin, ali neprijatelju je trebalo utjerati strah u kosti…

Sutra je godišnjica smrti Velimira Đereka Sokola, vukovarskog heroja rođenog u Vinjanima Gornjim, ali priča ovog Imoćanina koji je u 26. godini položio svoj život za Hrvatsku nije ratna. Herojska je i može se čak reći antiratna, baš onakva kakvu mladi moraju znati, a ne znaju. Prije dvije godine, prema riječima njegove sestre Rajke Đerek Mikulić, u imotskoj gimnaziji je napravljena anonimna anketa i samo je jedan učenik znao tko je Sokol.

  • On je bio veseljak, nikoga nije mrzio, ma da je četnika vidio, vjerujem da bi ga zagrlio i pitao: ‘Što ti to treba?’ – govori nam Rajka, koja nam je ispričala o svom bratu i njegovoj odluci da se priključi obrani Hrvatske i to na najtežem mjestu. Vukovaru.

Vele je bio najmlađe dijete u obitelji Ante i Zorke, koji su još imali Senku i Rajku. Otac mu je umro kada je imao šest godina, a Velimir je u Zagreb preselio već nakon osnovne škole. Odlično se snašao u metropoli, dogurao je do funkcije jednog od voditelja hotela Esplanada, bio je markantan, lijepih manira, tako da su cure bile lude za njim.

  • Još i danas mi se javljaju žene koje ga se sjećaju, ispričaju mi neki detalj, a po nekim riječima mogu zaključiti da su bile zaljubljene u njega – govori nam njegova sestra, koja nam otkriva da je on bio kao maneken, uvijek sređen i mirisan.

 

Zanimljivo je spomenuti da je igrao nogomet sa Zvonimirom Bobanom, a s današnjim košarkaškim izbornikom Veljkom Mršićem se redovito družio. Ekipu je često zabavljao imitirajući prijenose reportera Mladena Delića, ali bi se znao odmah sa sportskih tema okrenuti na repertoar Splitskog festivala. Sve za feštu i zafrkanciju.

Kreće agresija na Hrvatsku, Velimir je na dobrom poslu u Esplanadi, uživa u životu i popularnosti, dovoljno je reći da je sa Ksenijom Urličić vodio Noći Imoćana u Zagrebu. Ali odlučuje ići na prvu crtu, gdje je najteže, u Vukovar. Nije pohitao u rat nošen avanturom, još manje nekakvom mržnjom, on je to držao svojom obavezom. Otac mu je već odavno bio pokojni, majci nije rekao da ide na bojište, samo sestri Rajki s kojom je bio najbliži. Koliko mu je teška bila ta odluka govori njegovo ponašanje pri posljednjem dolasku u svoj rodni kraj, bilo je to na blagdan svetog Ante 1991. godine.

  • Bio je strašno neraspoložen, kao nikada do tada. Kada bi došao u Vinjane, on bi uvijek uzeo harmoniku i tražio ekipu gdje će pjevati i družiti se, ali tog puta je samo ležao, bio je zamišljen. Pitala sam ga boli li ga što, rekao je da ga ne boli. Nakon par dana sam nazvala majku i pitala je li Vele išao, a ona mi je odgovorila da mu se nikako nije dalo ići. ‘Dugo se vrtio, sigurno ću ja umrit pa me nikad neće vidit. Pošao je i okretao se nekoliko puta’, rekla mi je majka. No, poslije sam shvatila, on je zagrlio i poljubio majku i tako se okretao jer mu se po glavi vjerojatno vrtjelo kako mu je to zadnji put da vidi svoju mater, kuću, Vinjane… U sebi je donio odluku i zato je bio tako neraspoložen.

Rajka je još jednu priču saznala nedavno, ona još više govori o tome koliko je Velimir bio svjestan da se iz Vukovara neće vratiti živ.

  • Javila mi se jedna žena, naša daljnja rodbina i ispričala mi da je šetajući se uvečer Jarunom s tadašnjim momkom vidjela čovjeka kako zuri u jezero. Dok su se mislili bi li mu prišli i pitali ga je li sve u redu, njihov pas se otrgnuo i otrčao put njega. Kako je taj čovjek zagrlio psa, shvatili su da se radi o Veli s kojim su se svake nedjelje nakon mise družili. Pitali su ga što tu sam radi, a on im je odgovorio: ‘Došao se oprostiti sam sa sobom, sutra odlazim na bojište’.

Zanimljiv je razgovor njega i direktora Esplanade Đure Miladina kada mu je došao reći da odlazi u rat. Ustao se sa stola, zagrlio Imoćanina i rekao mu:

  • Pa, jesi li ti normalan, ti si sin jedinac!

Onako šokiran još mu je kazao:

  • I ako budeš morao ići, napisat ćemo ti neki ‘papir’ da ne ideš. Pa ti si gospodin, nije to za tebe!

Velimir ga je na te njegove riječi samo zagrlio…

  • Direktore, Vama hvala, ali što bi bilo kada bi svi mislili kao Vi? – rekao mu je Vele i dodao da će se vratiti u Esplanadu ako ostane živ.

Sestri Rajki jedinoj je u obitelji otkrio svoju odluku da ide u Vukovar, majka do njegovog stradanja nije ni znala da je u ratu, nije želio da se brine. Kada ga je Rajka shrvano pitala zašto ide u Vukovar, mirno joj je odgovorio:

  • Sestro, Hrvatska se ne brani na Trgu bana Jelačića nego na njenim granicama.

‘Nemoj ići, molim te, tamo nema nikog našeg!’, zavapila je Rajka, a on joj je odgovorio:

  • Kako nema, sestro? Pa sve su to moja braća, i oni Hrvat iz Drinovaca i onaj iz Širokog i onaj iz Amerike.

Kad je shvatila da ga ne može razuvjeriti, počela je plakati. ‘Poginut ćeš, imamo samo tebe…’, preklinjala ga je.

A on joj je na to rekao:

  • Šta ima veze, netko mora. Ako poginem, čuvaj mi moju Hrvatsku.

Danas nam Rajka kaže da joj ta bratova rečenica predstavlja trajnu oporuku.

Naknadno je Rajka saznala i da je Vele prije odlaska u Vukovar otišao na ispovijed kod fratra, tako da se sve kockice slažu u mozaik koji jasno prikazuje koliko je Velimir bio svjestan u što se upušta.

Od kada je otišao u Vukovar, čuo se s njom još samo jedanput. Uspio je nazvati 30. rujna 1991., kada je Rajkinoj kćerki rođendan.

  • Vele mi je tada rekao: ‘Sestro, ovo je pakao. Ostavljeni smo na milost i nemilost. Zvao sam Šuška, natjerao sam ga na plač, ali mi je rekao: Žao mi je, ne možemo vam pomoći.’ Bio je potpuno svjestan da se nikada neće vratiti…

Velimira Đereka Sokola u Vukovaru su dočekali kao nekakvog playboya u modernoj uniformi s američkim čizmama i novom pancirkom, momka koji ne zna gdje je došao, ali vrlo brzo se iskazao hrabrošću i bio uz bok legendarnom Ivanu Anđeliću Doktoru, postao je zapovjednik 1. bojne 204. vukovarske brigade. Granata koja ga je usmrtila 12. listopada 1991., kada se išao umiti u dvorište, zabila se kao nož u srce braniteljima Vukovara. Ljudi naučeni na smrt su plakali, a koliko je bio važan u psihološkom ratu govori i činjenica da su branitelji izmislili novog Sokola s dalmatinskim naglaskom, samo da četnici ne shvate da su eliminirali hrabro srce obrane Vukovara…

Izvor: Dalmatinski Portal

About Stric Ivan 2528 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.