Nema oš, neš! Udri!

Kada se zarakija, onako obično kada nemaš šta raditi, već praviš šou sa svojom ženom, to uvijek izađe na dobro. Fraklić se naginje, nikakav Bobetko, ipak je to prevelika doza za nas dvoje. Fraklić ofarban bojama vinkovačkih jeseni, rakija sa Borinaca. Nije sumnjiva šećeruša, jer ne boli glava. Od smijeha i veselja moj Anđeo k sebi ne može doći. Is, još da me moja familija vidi valjda bi rekli da idem u dotura, po lijek, jer bi rekli da nisam pri svojoj. Ma naravno familijo moja. Normalno je jest i piti. A popit!? Makar šta…Ja sam svoj križ iznio, na vidjelo, pa ako me i razapnu, ne smeta ništa. Tko od straja mrije, na grobu mu prde! Ne treba pretjerivati sa rašom, jer je vrag oduvijek bila i ostala. Dok je piješ, izgori u tebi i bor i borovina. I susjedova žena. Gore uspomene, kad je nekad mlada bila, pa u pionirima bila, a nije pjesmicu naučila za pet, već za dva! Ne preturaju se više ormari i komode u 2 ujutro, jer je stigo borac, kojem nije važno jel dan il noć.

E moj Anđele…Naslušao sam se ja i kredenaca, i punk rocka, al još ne znam ko je livadu posadio!? Jel Stipo!? Pa ja bih rekao da jeste, ali sa konopljom. Raša je dobra pa i bolja od konoplje. Tuknila raša na zlatno žutu boju. Od tanina…I ne boli glava. Famozno te zaljulja. Ko da je ljubičasti ljulj tu u blizini. Gori gora gori borovina, gori dušo i moj želudac, jer nema sriće ako nisam smirio pola kile kulena ili pršuta. Moj Ivane gaće si na štapu odnio iz kuće, jer nisi znao čije su. Di ćeš tuđe dirat i uzimati. Jesul bile u tvom đžepu ko suvenir!? Makar šta, di bi ja djevojci gaćice ukral, ili sakrio pod krevet, skupa sa grudnjacima naušnicama i drugim predmetima!? Makar šta…ja joj poslije vratim, pa kažem da je zaboravila. Pa se ustanovi istražnom radnjom, da posao nije gotov, naprotiv je počeo tek. Treba se ponoviti. Mislim postupak. Odkud mogu materi dat gaćice tuđe na pranje!? Moja mater je znala čije su gaće na pranju. Na mojim je pisalo: ne diraj Ivanove su. Makar šta!? Nije moja mater lajala…samo je smrknuta bila svaki put kada pred zoru odpratim curu kući. Tata je bio bolji od nje…on mi je rekao sa osmijehom na licu: Čerupaj sine samo čerupaj! Komentar moje mame je bila: Pa stipe valjda ga to opušta!?- dok se iz sobe čulo: tupa, tupa, tupa, tupa, tup, tupa, tupa. Ma naravno mama, treba preturiti ormare i komode sa curom. Ajte vas dvoje spavat. ” Stipe ja bi rekla da njega oto opušta!”

Izvor: Vitez stric Ivan izapolnoćni od raše!