Tuđi čovik nikad ne će znat!

Vepre idemo na cugu!-kažem debelom Velji. Ajmo kod “Izeta”, tamo imaju ladno pivo, pa se možemo izmasakrirati do mile volje. “Može Duji”. “Samo jaknu da uzmem”!-Velja krene u kuću žurnim korakom, i izađe sa crnom jaknom preko ramena. Velja je bio karizmatičan lik koji se nije libio postiđivati Engleske turiste ako su dolijetali u prolazu te zagledali unutrašnjost “Bifea Kod Izeta”. Izet je bio recimo gotovo pub engleski. Konobar je bio, melodramatičan, neispeglan, crnije kragne, neka oprosti mi na izrazu a znam da si tu negdje oko mene jer si rahmetli, pravio si se važan sa onim baždarom koji je bio jako važan instrument u mjerenju alkoholnog pića. Dolaskom RnR revolucije u Vinkovce, ja i Velja smo onako kulerski se zakopali Kod Izeta, do iza vrata. Zamrzli smo stolice za šankom, tako smo zvali naše noge. “Molim konobara da nam dadne ćepi”!-kaže Veljko glasom koji je izražavao gordost, hrabrost, al oprosti Veljko, ali moram kazati da su engleski lordovi mogli učiti od tebe kako nastupati u javnosti. Tako i treba!-krv ti šarenu, ima li ovo smisla ikakvoga! Daj meni vopi, a ti Veljko si počeo naručivati! Dakako Duji!- Daj mi pelinkovac…lavov…kruškovac…votku…lozu…čokoladni liker…vermut…ono smiješno plavo pićence što liči na likvi plave boje…i tako bi Veljko naručio jedan redenik pića kao pravi borac protiv alkohola. A joj ispi ja ovo ladno pivo! Daj mi još jedno!-konobar nonšalantnim iskopiranim pokretom od Bruce Lee-a izvadi iz frižidera pivo, otvori ga ko ona glumica svojoj sestri po obuci u Kill Billu sa katanom. Ponekad je nosio nunčake. Bio je opasan taj bosanac. Zajeban! Al to smo primjećivali samo mi od alkohola obmanuti dvadesetgodišnjaci. Veljko ne zamjeri ako budem sve opisao kroz kakove smo mi duševne katarze, dileme, i pitanja morali prolaziti, i to samo zbog glupe neandertalske okoline. Jeste seronjo Beogradski, da ti što si kenjo u onom navijačkom videu da su te bakice iz kolodvor kvarta, bombardirali sa kalićima za cvijeće i da su penzioneri posezali sa sjekirom jer te hoće malo ispeglati. Istina! Živa istina. Ko nije znao pravila igre u Vinkulji, taj je najebo za sva vremena. Valjda Vi Beograđani imate neka pravila igre. Zna se ko je stara garda. Dakako! Sad Cane iz Partibrejkersa može da pjeva i pleše na koncertu “Rimtu ti tuki”, a ja sam čitao u “Heroini” Novoj, dobrom RnR časopisu da je glasao za Šešelja! Jebem tebe i RnR koji si ispjevao!A jel znaš Veljko da je Ivica rekao da je Anton dobar kao čovjek, i kad vidi neku propalu pijanicu, da mu za konjak, štok…rakiju. Ja bi na njegovom mjestu pio samo rakiju. Najbolje te udari i to u mali mozak! Šok! I dok sam ja pričao koliko sam veliki filozof bio u to doba, Veljko je dolazio do predzadnjeg perona za šankom. Lagano se primjereno ljuljkao tamo-amo, i prinosio čašu k ustima, sjenka mu se počela kriviti i odlaziti od njega kolko se ukenjala, zbog Veljkovog buntovništva. Krv ti šarenu!- uspjeh, Velimirovog alkoholiziranja je bio samo njegov, i ja nisam imao učesništvo, ali sam bio zadužen za moral. To Vam dragi čitatelji dođe kao IPD-(informativno politički djelatnik danas u Hrvatskoj), danas a u ono doba se zvalo pravi imenom. Pijani klaun! I dok je Veljko smijehom i kanalom Kruškovac, nos, patos potvrđivao moj zaključak, u kafiću se iznenada utihnula okolina. U kafanu Kod Izeta je ulazio Herr Mayor- sa svojom prikolicom i plemenitijom polovinom Marijana-Manja, njegova žena. Odmah su zauzimali položaj u separeu i naručili dva hladna piva. Alo kume! Kako je šta se radi?-upita Mayor. Evo ispijam peto pivo a Veljko si tovari novi redenik alkohola. Sašio je krvi ti šarene, dvadeset najotmjenijih pićenaca. Vidi ga kako mu sjenka pleše i previja se od smijeha, i vrišti: “Ja sam trijezna Veljko! Hhahahahahahah”! Duja vidim da si ti na borbenom položaju dobrano! Šego daj Duji još dva piva! Ej Šego dobacih, jel može jedna kasetica malaaaa, malešna al od Sex Pistolsa. Ma svašta ima. Kad sam Šegi objasnio kao totalnom neznalici ko su ti banditi i umjetnici, shvatio sam da Šego ima respekta prema njima i to iz Bifea “Kod Izeta”. U trenutku sam shvatio jednu školu. Koliko poštovanja imaš, daj ga, pokaži, ako čovjek zaslužuje. Nevjerovatno da sam u tako propaloj, daleko najpropalijoj birtiji u Vinkovcima jer su se u njoj okupljali pankeri iz Vinkovaca, skupim i iskopam, izgrecam iz tapete i boje od jaja i srebra za cijevi starih peći, takvu mudrost. Velimire kućo stara!- jel ide to tebe? Velimir se ljuljkao blago, sa jednom dijagonalom, ko da mu se jakna odlijepila od njega. Ja sam polako shvaćao da sam se dobro napio piveta, i da je sa sjenkom sve u redu. Krv ti šarenu…kad se sjetim kakvo je pivo bilo prije rata, pa to je bilo dva puta jače no ovo danas. “Ovo danas izgleda ko da se neko popišo u tu bocu!”-rekao sam jednom Velimiru. Ma polako sa tim pivom moram se dogegati do kuće, a na šangajkama imam rupu sa strane, s malo jačim tempom ostaće mi na nozi samo špagica za vezivanje. Otpast će đon. Glupo! A još ide na kišu. Ajmo do Minerve!-ispali na jednom Veljko. Ajmo Duji idemo!-pokret. Šef parade je rekao da menjamo položaj i gaće jer smo si ustali” od straha šta nas čeka tamo. Moram srat!-odvratih, a ovo troje je prasnulo u smijeh. Šego jel ima papira u WC-u?! Tada u to nesretno doba komunizma, titoizma, navijačizma, kurvanjizma, pederizma, i drugih izama, a bilo ih je potok čitav, saznao sam za jedno djelo od srpske bratije u Beogradskom pašaluku. Snimio se neki film…nešto o Anđelima. Tako nešto. Ma glupo. Od kud to da serem i mislim o beogradskoj umjetnosti…Samo me potiče da više se istovaram! Napolje iz meneeeee, krv ti šarenu! BUĆ!-čuo sam kako nešto pade, ali zbog violinskog ključa, nota i elegičnih tonova i pročitanih stripova koji su me naučili sadržaju priče, ne bih govorio što je palo i bućnulo. Otkud mi to pade na pamet da nemam neku virozu možda!?-promišljao sam i prao ruke, sa Vimom. U WC-u je smrdilo do zla oca i gore matere. To je štipalo za oči, nos, uši, ko to nije doživio ne zna što je bojni otrov.

A ja sam saznao. Izašao sam za njima malo protegao noge te potrčao do ekipe da ih stignem. I išli smo išli preko travnjaka, parka, stazom, ulicom, prema Minervi i na pamet mi pade Igmanski marš!? Ovo već nije dobro, neko mi je glavu napumpao sa partizanskim sranjima. Sere mi se od toga. Al tu drugu epizodu serije Igmanski marš ću kod kuće ako me protjera. Zagrlim ja Veljka i raspalim bećarac: “Kad sam bio u bešiki majiiiiii, kad sam bio u bešiki majiiiii, svi su moga pišu milovaliiiiii, svi su moga pišu milovaliiiii”! Veljko se skoro upišao od smijeha. “Neću više nikad piti vinaaaaaa, neću više nikad piti vinaaaa, memla svuda otekla mi mudaaaaa, memla svuda otekla mi mudaaaa!” Duja Bokte tvoj ovaj ti je dobar!-ispali Marijana. Marijana Manja je bila Mayorova žena, i ja sam poštivao nju i njega. Ona je otvarala za Herr Mayora zubima pivo. Bilo je doduše po meni malo erotike, ali sam sa jednom Ukrajinkom doznao da to i nije baš dobar odabir. Mayor nije bio klasični vojnik, nije nikada bio u JNA, jer kada je išao na regrutaciju tresle su mu se ruke, zapravo se sav tresao da će krenuti rat, kako i jeste prije 45 godina. Te jedan pred njim. I imao je jednu falinku. Taj momak nije mogao prdnuti a da se ne usere, pa je u gaćama nosio stalno onaj crveni papir u listićima kojeg svi znamo iz JNA. Inače gradonačelnik Vinkovaca, neki mufljuz je javno rekao javnosti Vinkovaca: “Papir u listićima je precijenjen! Koristite novine ali ih prije toga zgužvajte malo!” Obzirom kakvo smo imali vodstvo u gradu, a imali smo kako rekoh mufljuze koji su blato, dakle civilizaciju, doneli na opankama svojim jer smo od toga pravili ciglu da si zidamo kuće, nije pretjerano reći da mi se gadilo. Herr Mayor je sve to sa smijehom pratio, kad god bi se usro. Jel pustio goluba evo i novosti! Stigli smo pred Minervu, a iz nje je zavijala Šemsa Suljaković i neki hit “Okreće se kolo sreće!” STOJ! Evo kazeta Zlatnih dukata, pa pušćaj. “U svom selu gazda bio sam i bit ću u birtiji uvijek pio sam i pit ću. Ja sam gazda Joza, meni rodi loza, meni rodi grožđe kad u krčmu dođem…e tako pun mi kurac isprdaka sa juga! Od narodnjaka iz tog doba, primtivizma, i neandertalaca oko nas, smo se doslovno godinama iza dom. rata Veljko i ja pitali: “Kako smo uopće normalni!” Velimire, smiri se malo nemoj više kumim te, popio si 40 pićenaca. Ja jedva stojim na nogama. Ajmo po jedno pa polako. Velimir je bio zvijer, ali je malo tko to primjećivao. On je bio lik. Oklopno vozilo, Panzer Tiger. I mislim da on to zna koliko sam ga poštivao i njega i njegova mlađeg brata Krešimira. Krešo je pratio brata svojim koracima, ali legendu alkoholnih redenika i jednog od najstarijih pankera iz Vinkovaca, nije bilo lako pratiti. Krešimire počivaj u miru Božijem. Čudno mi da beogradska banda nije i preslikala Krešu Velimirova brata u film. Tupsoni. Fala Bogu dragom pa ne ću morati gledati nikoga od ove bradate bande. Pokradoše, isplagijatiraše kompletnu umjetnost opijanja.

About Stric Ivan 2527 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.