Vinkovačke jeseni i sve što ide nuz to! (2)

 

Svi iz folklora su na probi, tamburaši, folkloraši, zaprege i to sa nošnjama, a oko kuće njihove ima struje i svjetla jer Tunjo zavrće sijalice da žene njihove bolje vide, obaviti sve nužno pa i ditetu sisu dat. Tako je i političarima…i kod njih oko kuće se muva neki Tunjo kojeg nitko za njega ne bi rekao da je Tunjo takove naravi da voli tuđe više neg materino mliko. Zna Tunjo da su svi oni koji su se oženili objesili štrikom preko grede i da se njišu amo tamo kako škripi krevet pod Tunjom i kako škripi đeram kad Tunjo vadi vodu da se podapere jer je jutro sviće pa je za puta. Mora se ić namirit marva. Marva je vazda gladna i žedna tijela Tunjina, i to treba namirit da bi bio mir u kući.

Kod Tunje je uvijek i vavijek tiha misa. Tunjo šišti i otpuhuje dimove cigareta motanih a žena tiho u brk svoj koji je vidljiv i nedepiliran broji brojanice, krunice, i pjesmice. “Tunjo oš možda nešt pojist!?”- “Mmmmm”!-Tunjo samo mrmlja i čeka kada će iz kuće krenuti jer ga Ilija mori što nije otišao na generalnu probu za Vinkovačke jeseni. Ima Tunjo dogovor, snjom. Tunjo nije znao, da je Ilija od silne nervoze dobio sraćku i šest puta bio na klozetu, tj. wc-u, jer je i Ilija imao dogovor, al sa Tunjinom marvom. Ilija nije imao izbora pa je došao do Tunje i pitao ga jel ga može zamijeniti za Vinkovačke jeseni. Tunjo ko Tunjo nikad nije rekao neću pa je prihvatio zapregu i krenuo u Vinkovce. Al karakter Tunjin nije baš dobre naravi pa je počeo šibati konje, i piti putem rakiju iz flaše, da se dadu u trk po asfaltu, misli si Tunjo ajd da vidim kolko će vam trebati da zakočite po ovakom terenu. I Stigao je Tunjo do Vinkovačke lampe, i nešto se počeo misliti: “Ma jel on to mene zajebo!?” “Ma jel on to moju marvu spopo i napo!?” “Ma marva će meni reć sve ionako mi sve kaže…ili ne”. Počela se sumnja motati Tunji po glavi i nemir mu unositi u tijelo. Nakon probe je krenuo kući i dovezao zapregu Iliji. Ilija je za divno čudo ozdravio, bolje je izgledao, rumenilo mu se vratilo u lice i obraze, a stisnuo je i ruku Tunji, i lanuo: “Tunjo da tebe nije bilo, bi ja vražju babu ozdravio”. “Da mi nije tvoja žena skuhala čaj od maka ostao bih ja ležat u krevetu”. “A ti još iz njega ustao-pomisli Tunjo”. Tunjo ode sav posran kući, marvi svojoj, koja ga je čekala i dalje mrmoljila sebi u bradu ko da nije ništa bilo. Tako je to na selu i u Slavoniji. Zna Tunjo da marva nema ni gaće na sebi…a zna Tunjo i šta će reć kad je pita. Šuti, tišina, pssssttttt, da vas nisam čuo…ni muhu da nisam čuo. Tako je kod nas u Vinkovcima i okolici. A jel Vaša ima gaće na sebi? A tko kod Vas žarulje zavrće!?

Stric Ivan