Jer na vrata dolazi mi Ivan moj, te udari oficire u nos tvoj.

 

Sidila sam za mašinom šila sam,

pitali me oficiri čija sam,

ako kažem oficire tko si ti

dragi moj će tvoj nosić zdrobiti.

Priša mi je oficira vojnik,

reka mi je da se s njime ne šalim,

ja mu rekoh nisi mali bojnik,

i da jesi sve ti kući zapalim.

Oficir se uplašio za sebe,

kupi stvari ide kući vrime mu,

jer na vrata dolazi mi Ivan moj,

te udari oficire u nos tvoj.

Nemoj više oficire Hrvata piliti,

ponizit će te ili te zarobiti,

puknut će ti tikva na tri dijela sva,

pa ću tikvu tvoju vodom škropiti.

Ivan moj me voli više nego ti,

jer si govno, glup i malo đubar,

zato savjet primi i nauči ga,

izbjegavaj me oficire mudar sam.

Ivan uze Lidiju za ručicu,

odvede je u tuđinu skupa su,

Ne vjeruju više nikom na svitu

jer se Ivan smije svakomu.

Bog ih brani čuva i upućuje,

pazi na njih i Ivanove ruke dvije,

Ivanove ruke su likovite,

jer Ivan njegov učenik postat smije.