“Bože ako nemaš baterija, nema veze, ne moraš tražiti. Odmorio bih se od ljudi. Greška je u meni”.

Pjevaju mi jutros Zoster, nekakav bend iz Mostara. Super kao da se sada revanširaju što sam im ja svirao u Mostaru 1989-1990. U Domu omladine smo svirali, nisu Mostarci imali Bog znade kakvu opremu, ali su pjevali svaku pjesmu koju smo odsvirali…prije nego smo počeli odšetao sam kroz stari dio grad do mosta, pogledao Neretvu i vratio se. Ožednio sam, i otišao u kafić imena “Tin”. Valjda ga je Hrvat držao predpostavljam. U Kafiću su bila dva lika koji su nešto pričali. Naručio sam pivo i dobio ga hladna orošena na šank pred sebe. Likovi su se nešto stalno došaptavali. Onda me strefio osjećaj koji me nije nikada nije prevario: pričali su o meni. “Pajdo iz kojeg si mjesta!?” “Iz Vinkovaca…došao sam svirati ovdje.” “A šta svirate ako smijem znati”!

  • Rock, odgovorih. Malo se rugao…ma ko te jebe konjino. -pomislih. Nakon tih pitanja su se ponovo okrenuli njedan drugom, i iznova došaptavali. Krvi ti iz nosa…pomislim, ima li ovdje u Mostaru žena ili zbilja je istina priča ako hoćeš ženu, kći vidjeti moraš je odmah ženiti!? Paraf na papir i vodi je vanka. Grad mi je izgledao kao da je racija sve pohvatala cure i negdje ih zatvorila.

Koncert je bio žestok i iskreno odsviran i odpjevan. Uredno smo isplaćeni bili. Svima novac na jednake dijelove. E tada sam primjetio par djevojaka. Aha! E sad kontam…ima ih u Mostaru. Ali tek kasnije dolaze. Pivo je teklo u potocima…milina. Nikada se nisam opijao ali sam volio vidjeti pivo ispred sebe, više nego žesticu. Putujemo dalje. Idemo u Sloveniju u Ljubljanu u rock klub B-52. Slovenci su tada u to vrijeme imali moćni Laibach. Veliki manipulatori koji su uvjerili čitavu bivšu državu da su nacističkog naboja. No nema veze. Koncert nam je organizirao Marko Brecelj, stari roker. Koncert je bio odličan, Slovenci su zahvalna publika, poznavali su sve pjesme koje smo svirali. Bez prekida i još na dva bisa smo odsvirali koncert. Kada je koncert završio, otišao sam do šanka, dok se ostatak benda negdje izgubio. Dogovorili smo se samo da se ujutro nađemo u jednom kafiću, zapamtio sam ime. Dok sam stajao za šankom, i pio treće pivo, prišle su mi dvije Slovenke. Jedna smeđe kose sa naočalama koje su joj simpatično stajale, i njena kolegica koja je bila malo opijenija i od mene i male sa naočalama. Počeli smo svi troje plesati. Trljali smo se jedno od drugo i nismo skidali osmijeh sa lica. E sad sam dobio telepatsku poruku u pogledu njenom. Ova se naočalama se zvala Mojca. A druga je isto rekla ime, koje sam upamtio. Zvala se Janica. Popili smo još par piva a cure su već imale dogovor između sebe. Mojca ide sa mnom a Janica ostaje. Bilo bi me je malo tupasto. “A što i ona ne ide sa nama!?”Biti će zabavnije…iz mene je odgovarao i govorio električni Ivan-postavio sam si pitanje,a Mojca mi priđe i kaže: Idemo! Krenuo sam sa njom, te zapitah Mojcu:”A što ona ne ide sa nama!?”” Ne znam zašto ne će! Ma baš…Pas mater…propustio sam priliku. Trebao sam biti malo zabavniji, i agilniji, no nisam bio, zato je Janica otišla svojim putem. Pogreška…

Došao sam kod Mojce u stan, u ženskom studentskom domu, i odjurio na tuširanje, kako bih sprao znoj sa sebe. Vratio sam se onome u čemu sam dobar: drpeđa! Mojca je glasno stenjala, drhtala, a vrućina njenog tijela je još više palila. Čekaj!- rekoh! Rukama sam joj skinuo naočale sa lica. Sada je bila još ljepša. Zgrabila je moj moćni stroj, i držala ga u sebi kao da je kraj svijeta. Milovao sam joj grudi, ljubio, stiskao pa je pljesnuo po guzi par puta. Grlila me je gledala u oči, dok nije vrisnula od zadovoljstva. Znojili smo se kao da smo u sauni. Drpali smo se od 1 u noći do sedam sati ujutro. Pada mi pred jutro Ivan Kozarac…ti Kozarac stvarno nisi normalan. Detalji su bitni, i iskrenost. Mojci sam se jako dopao. Kako ne ću kada sam sav bio naelektriziran- električni Slavonac. Ujutro oko osam smo krenuli do kafića gdje sam se našao sa ostatkom benda. Sjedio sam za stolom sa Mojcom, i osjećao tugu što moram ići…”Opa Duje, pa ti ulovio curu”!-reče Mirjana kroz smijeh. ” Mirjana ja sam diplomata, predstavljam Vinkulju!…Ostatak benda kao da su bili svećenici kao da su u celibatu. Ma tko im je kriv. Mojca je shvatila što sam rekao Mirjani…na papir mi je napisala svoj broj telefona, a ja sam joj dao moj…

Godine koje su dolazile nisu bile lijepe, jer je rat počeo. Jedan dan zazvoni telefon…javila se mater moja. “Treba te neka cura!”-reče mater ” Hej Ivan, kako si?” Bila je to Mojca…Dobro sam Mojca. Ovdje se puca i padaju granate po gradu. Vrlo je opasno. Ona je nešto na slovenskom pričala, a ja sam si mislio: Ma ništa te ne razumijem, ali samo pričaj. Obožavam tvoj glas. Zasvirala je tišina u slušalici…”Hoćeš doći k meni? Ovdje je mir”. “Znao sam da ćeš me to pitati. Ne mogu Mojca, dolaziti, sugrađani bi me nazvali kukavicom, a ja to nisam. Ne brini za mene. Kada završi rat, vidjet će mo se negdje jednom. Ponovo ću svirati u B 52, vidjet ćeš. Ako se ne udaš naći će mo se. Budi dobra cura kao što i meni bila…Pozdrav. Spustio sam slušalicu. Pa krv ti šarenu, djevojka me zvala kod sebe doma. Baš sam glup. Što bi ste vi učinili na mom mjestu? Otišli sa curom u život ili si dozvolili, geler u jetri od 9 mm ili da vas kao bonus dobitak, nekakav PTSP rasturi i osudi na patnju? “Bože…Ako nemaš baterija, nema veze, ne moraš tražiti. Ne trebam jer bih se odmorio od ljudi. Greška je u meni”. “Baci me u smeće…jer sam preumoran od grešaka počinjenih i svijeta”.

About Stric Ivan 2527 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.