Aktualno

Tako je to na selu u Slavoniji bilo prije pola vijeka.

 

“Pa stoko Tunjo jopet si se napijo! Pa ja te ovakvog više ne ću trpiti, niti te trebam. Šta misliš da si ti jedini muški u selu? Ima ih ima Tunjo, i da znaš da su i bogatiji do tebe, i da imaju auto bolji nego mi…a mi auto nemamo nikakav. Rekla sam si da ne ću šutjeti i da ću ti sve stresti u lice, makar dobio infarkt. Prije sedam dana si otišao od kuće. Ponio čovik pare i ode u provod, a ja moram razbijati glavu s kim si, šta radiš i jesil opet u kurveraju. Znam ja sve sa kojom si bio i šta ste radili i kod koga ste bili. Misliš ako me zoveš Marvom da pameti nemam”. “Pička mu materina jel jedan dan more proći a da ja nisam opet u brizi. Otišao si kako rekoh prije sedam dana, a kakav si se vratio kući!? Mrtav pijan, usranih hlača, a Bogami nisi niti mirisao nešto ko čovik. Ko da si u septičku upao.” “Gdje su ti opanke? Lijevu donio a desna kod one kurve kod koje si bio.

Pogledaj kaput kakav ti je…čini mi se da nije niti tvoj”. “A šešir? Pa sve ti na gamaru jebem, Tunjo jel ti znaš da ti se netko posrao u šešir. Kuku meni jadnoj i bidnoj, ako selo čuje za ovo…kuku meni.” “Šta ti je sa hlačama? Zapišan si došao kući ko malo dite. E ići ćeš se u kupatilo oprat, ja ću nagrabiti iz bunara vode. Skidaj to sve sa sebe stoko nepodojena. Ajme majko moja vidi mu gaća…pa Tunjo ti si se i usro u gaće. Jebo te otac tvoj koji te takvoga napravio. Jebem ti sve na svijetu i rakiji ko je izmisli.” “A voliš je piti, e mame mi moje i dade prestat ćeš pit kad ti skuham čaj od olijandera. Taj će te smiriti za sva vremena.”

Kuka marva bijesna psuje. Od zlog smrada Tunjinih gaća i hlača i posranog šešira, je počela povraćati. Marva uze šešir i počela ga prati, sa suzama u oku. Nisu to bile suze od jada, već od bijesa. Marva uze šešir Tunjin baci ga na pod i obriše svoje opanke. ” E nećeš više Tunjo!”

Ode Marva do babe Nadriluše, koja je bila glavna coprnica u selu, te joj se požali na stanje njenog muža. “Hoću ga se riješiti za sva vrimena!”-kaže Marva. Baba se poče smijati te pruži ruku i dohvati nekakve suhe trave koje je držala u limenci nekakovih bombona. Ta suha trava je bila olijander, biljka koju svaka kuća koja iole držala do sebe morala imati. Baba pristavi vodu, te tutnu sušena olijandera da se kuha. Lonac je bio na vatri, a poklopac je igrao po loncu đavolji ples. “Ma samo da mi ga se riješit za sva vremena, pukla san ko kukuruz od njegovih opijanja”. Baba makne lonac sa olijanderom kuhanim na stolac te uze cjedilo sitno, i poče grabiti grabilicom čaj od olijandera. Grabi baba i govori: “Mirta što nisi prije došla?” “Ne zovi me Mirta, ni Tunjo me tako ne zove. Zovi me imenom-Marva.””Evo Marva skuhala baba Nadriluša smrtonosni čaj koji će ti ubit čovika”. “Kolko sam dužna?” Baba se poče smijati, i kroz smijeh reče: Makar šta…moram se smijati ko pizda na svilene gaće, ne moraš meni platiti, platit ćeš đavlu kad dođe po Tunju!” “Is da mi je vidjet kad se pođe za srce hvatati heheheheheheh!” Marva izađe iz kuće i u lončiću nosi čaj kući.

Tiho je otvorila vrata i vidjela da se Tunjo probudio.” Marvo pa di si ti!?” “Gladan sam daj mi nešto jest i pit. Dedere donesi kobasice i čvaraka.” Marva čaj nasipa u šalicu od emajla i stavi ga pred Tunju, te ode u pušnicu po meso koje Tunjo traži. Uzela je metar i po kobasice i slanine “adidas” te ode u kuhinju sve to narezati. Pogledavala je na Tunju dok je ovaj naginjao čaj iz šalice. Ispi Tunjo sve i počme mijenjati boje lica. “Aha!”-pomisli Marva. “Sad si najebo, e neka ti Bog pomogne, a tebi Nadrilušo svaka čast”. Boje koje je Tunjo dobijao na licu su bile: zelena, pa bijela kao zid, pa je siv bio i na koncu dok je Marva dolazila i postavila tanjur i kobasice i slaninu “adidas”, Tunjo se nagnuo na stranu, i napeo. Vene na grlu su mu bile kao prst debele, na čelu je imao jednu debelu žilu. Znoj ga je probio. “Tunjo jesi dobro?” “-Marvi ispade viljuška na pod i ona se sagnu da je dohvati, kad Tunjo u grču poče vikati: “A jebote irud, izlazi više vanka”. Tunjo je toliko glasno prdnuo kraj Marvine glave, da se ova strovali na guzicu. “Auh krvi ti Irudove jesam ga ispalio”. Marvo dobar ti je ovaj čaj, daj još malo.” ” Jel vidiš da te još uvijek svojim šarmom rušim sa nogu. “Jebo ti pas mater Tunjo…pomisli Marva. Ni otrovat te ne mogu. Jebo te onaj ko te meni dade”.-tiho reče Marva. “Idem prat robu tvoju a ti jedi”.

Tako je to na selu u Slavoniji bilo prije pola vijeka. No i danas se kuhaju takovi čajevi. Ako ste tunjavi ko Tunjo, vjerovatnost da preživite je velika, ali pošto nemate njegovu racu, vrlo lako će vas vrag odnit.

<span>%d</span> blogeri kao ovaj: