Znam da si blizu i tu oko mene i nje, i da si me ispitao bolje nego agent CIA-e.

Dođe i takav dan kada nikako ne možeš usrećiti sebe a očajnički pokušavaš svoje bližnje u to uvesti, u taj osjećaj sreće, smijeha. Najteže mi je kada je ona tužna…najteže. A to ne ovisi o meni i njoj, već o široj obitelji kojoj ona više ne pripada kao i ja mojoj obitelji. Moja djeca su “očvrkla”. Odrasli su ljudi, rade i žive punim plućima život svoj. Odgojio sam ih kako sam znao, i bio sam im i otac i mati. Kod nje je drugčije bilo, daleko teže i mučnije. Zato je Heroj veliki u mojim očima. Daleko veći nego što sam ja dragovoljac i branitelj proživio u ratu i poraću.

Čitava obitelj se je okrenula protiv nje. Pa i otac i mati. A onaj koji joj je bio utjeha i Anđeo čuvar, njen brat, je na žalost njenu i moju preminuo od karcinoma kojeg je dobio tijekom domovinskog rata, vjerovatno od zatrovane hrane, vode, ili pak bojnih otrova. E da si bar tu, da je pogledaš, pomiluješ i utješiš jer ja ne mogu. Ti si Puljiz bio, i njen brat jedini kojeg jako voli i još uvijek tiho noću plače za tobom, a mene ne uznemirava jer zna da mi je san potreban. Kako joj pomoći Bože, jel čuješ moju molitvu? Jesam li ti zaboravio jutros se zahvaliti na još jednom danu sa Lidijom? Jesam li ti zaboravio zahvaliti što si mi je poslao kada mi je bilo najteže u životu?

Negdje sam jednom pročitao da svi oni koji se okrenu Bogu, ostaju napušteni od bližnjih, i svih a pogotovo od okoline. Napadani budu…I na to sam pristao, jer znam da si moćan i da brineš o nama o meni i njoj. No stvari nikako nisu tako crne. Imamo jedno drugo i Anđela čuvara. Sa njim bih volio popričati jednom kada dođem gore zašto je u situacijama reagirao tako da se izvučem, a da zbog toga patim 15 godina. Nisu li jeda i jedan dva? I Lidija je patila, jer nije imala oca ni mater, a onoga koga je voljela svim srcem je preminuo kako rekoh od karcinoma. Pričala mi je Lidija, da se tu oproštajnu noć nisi plašio niti bojao smrti. Nije ti bilo spasa nikakvoga…Bog te je pozvao k sebi. Jedna časna sestra je rekla Lidiji “Bog sam sebi bira vojsku”! Ako je izabrao tebe Puljiz izabrao je pravu osobu jer o tebi Gorane znam sve, pa i to kako se pokazala ta zloćudna oteklina na nozi. Isto to je imala i Lidija, ali je utekla nestala, preko noći, rekao bih jer je naletjela, na čovjeka koji je imao dovoljno topline u rukama svojim za tri ljudska života. Sad se pitam jednu stvar…kako si pomoći? Sebi i njoj? Lidija ih ima a ja sam ih nacrtao, ali to mi opet ne da za života ljudskog da preletim tu razdaljinu do Splita. Gorane tvoja sestra je Anđeo nebeski, koja ima zadatak živjeti život sa čovjekom koji se je družio sa tišinom u mraku, zapostavljen od svih pa i od rođenih svojih. Znam da si blizu i tu oko mene i nje, i da si me ispitao bolje nego agent CIA-e. Znaš sve o meni. A moja i njena dilema je otići sutra na jedno mjesto ili ne. Ako odemo, ukopat će mo se do grla, a ako ne odemo, opet će ti kriminalac napasti sestru. Zato mu poruči, znaš kako, kao rukama mojim, da to ne čini, jer bi mogao ispaštati, zbog svoje “rađe”. Nisam se danas niti obrijao pa sam se pogledao u ogledalo. Dosta sijedih u bradi i kosi. Da nije galopirajuća starost ili mi se vrijeme bliži? Sad kada bi Lidija čula ovo zadnje što sam pitao, rekla bi mi: ti ćeš živjeti 100 godina takve si race. A ja bih se nasmijao i rekao joj da mi je vrime za brijanje.Budi mi pozdravljen brate po oružju od mene i seke tvoje. Ja je čuvam i branim od svega. Volim je zapamti, više no što sam volio i volim svoj život. Uvjerio si se već u to.