Aktualno

Plivadon pomogne kada čuješ: “Đe si Ružo kurvetino stara!?”

 

“Ružo jel ti to pitaš kako mi je ovdje? Ma lipo…niko nas ne pozna, niti nas obilazi, niti nas sestro treba za išta. Na početku nešto malo se pokazalo, a kad se ono izokrenu, krv ti šarenu ispade: da smo ja i moja žena cijelu Tuzlu Muzli. Oštećeni se osjećaju”. Zato su im pjesme pune erotike i seksa. Junačke epske jebačke pjesme. “Al znaš, meni je moja draga prijateljica Ruža rekla jednom:

“Duje, Duje, koristi kurtone jer bi mogo ostat bez fenjerčića”. E takva je Ruža bila: Umiljata a metne ti ga pa se sve pitaš s kim se ona svađa: E sada i danas znam, da ima prigovora za mene: “E oto ti je za to što si me karinđo, a nisi tio ženit, ovo ti je za ono što si reko da sam prnula nakon tuluma, a ono ti je fala jer si me spasio od silovanja. Eto ti sada.” Eto me sada na moru držim kafić, iman goste i nemam puno veze sa Splitom i Zadrom. “E da ne zaboravim ovo ti je za ono što sam tila bebu sa tobom a ti utekao od mene”. Utekao jesam jer sam bio premlad, premalo kilometara prošao, i premalo kolosjeka prešao. “Ja sam tugu utopila sa njih 40 dok nije došao Ali baba sa parama i pokazao mi put Istre. Ko te jebe Duje…mogao si imati (otvaram plivadon) sa mnom sve što sa jednom ženom možeš imati”: Stop! Ja sam na redu.- rekoh. Da pogodim: Kredite male, mikro kredite, brze kredite, nenamjenske kredite, stambene kredite, kredite iz stambene štedionice koji traže u zalog zemlju, oranice, njive, šume, ovrhe, red u FINA-i, možda bih i kladionicu zaigro ali radije ne bih jer znam Ružo da ti navijaš da dobijem, a ja navijam da ne igram društvene rvatske igre jer bi me otac razapeo. A joj zaboravio sam posuđivanja: Ajde ti mene je sram!?Jel bi to tako išlo? Išao bih ja posuđivati novac i vraćati istim ljudima-čist obraz duga ljubav”. Danas me ne bi niti prepoznala koliko sam se izmjenio, i postario. Nisam više onako energičan, nekako to leglo sve na svoju stranu, a i da znaš žena mi je Anđeo, na spram tebe. “Puj na te ko na govno od tri dana!”Ispali Ruža? “Ružo oš votku?-upitah. Oću. Oš limun u nju? Oću. Oš zrno kave u nju.” E tu Ruža pođe suzit jer sam znao sve što ona voli a mislila je da ne znam. “Jesi dobro?” Jesam…malo potresena.” “Pa i ja bi bio potresen da si ostala u Vinkovcima”. “A naročito bi se radovao Limać, koji se upucava kada god te sretne. Jel ti muka od njih upucavača?” Je…E onda se drži svoga muža (rekoh to  skljanjajući votku ispred nje) i ajde domu svom.” Nezdrava je okolina. Ništa više nije vrijedno i svakim danom gubi svaka obiteljska stvar svoju vrijednost. Ne vraćaj se u Vinkovce…obolio je taj grad više nego ikada od side i sifilisa. Jedino ako ne voliš i dalje flertovanje muškaraca…Kao mladi smo imali nešto, i čuvaj to. To su tragovi prijateljstva. Bog Ružo i sretan put u Istru. Pomislio sam, ali mi nije žao. Pa nisam niti školovan psiholog niti psihijatar školovan. Više priučen psiholog. Nekako sa ljudima naučiš ih čitati, zagrebeš malo, a kada vidiš nutrinu, pustiš jer svak ima svoje boli i nevolje. A bili smo…Što smo to nas dvoje bili!?

<span>%d</span> blogeri kao ovaj: