Odkako sam upoznao Hansa Alzheimera ,Švabu, život mi je postao “neverovatan”!

 

Osjećao sam tih dana da me netko treba, i da moram izaći iz zgrade na zrak. Zaključao sam stan i krenuo prema pješačkoj zoni. Najednom sam osjetio pitanje: Kuda si to krenuo? Odjebi! Nastavio sam dalje, ali stvarno jesam li ja nešto zaboravio. E to je prijelomni trenutak kada sam odlučio pisati na FB, ili napraviti stranicu. Popio sam kavu u kafiću i vratio se kući. Sjeo sam za stolac upalio računalo otvorio si stranicu, i počeo raditi. Taj dan se produljio na noć, a ja sam bio sretan jer sam imao 5 gigabajta Hrvatskih knjiga koje sam poskidao sa interneta, i sve spremljeno na stik. Podignuo sam stranicu i nazvao Hrvatsko Obrambeno Štivo. Tijekom tog pisanja na blogu sam paralelno pisao knjigu kasnije nazvanu Dnevnik jednog Unuka. Ruše oni moju stranicu. A ja uporan još sedam puta sam je podizao. I sruše je ponovo. E sad je dosta. Na internetu sam našao stranicu WordPress.com i na nju se prijavio i počeo pisati. Ništa se nije dogodilo…drugi, treći, peti, deseti tekst NIŠTA. Nitko me ne ruši ne dira. E tada sam raspalio po švabi koji mi je prijetio. Jebo ti pas mater-e nećeš! Uz malu donaciju Judy Nada Orec sam kupio “premium  opciju”a potom i najbolji sustav za blogiranje sa milijun opcija. Krenulo je…Vidim ja počele prijetnje se izgovarati. Najgori je bio neki slikar iz Splita, komunjarska stoka. Njega sam banirao isti tren. 200.000 posjetitelja. Ma ja sam kralj pomislih. 500.000 hopla druže ovo nije malo a ide još uvijek kao podmazano.1.000.000 posjetitelja je tu pa dva milijuna e sad sam već počeo smetati srpskoj bagri i sudkinji u Beogradu jer pišem istinu o Jasenovcu, o Ustašama, četnicima, domovinskom ratu. Dolazi i prvi puta Policija doma. Što će te popiti? Sok. Ok, evo idem. Ispitivali su sve i svašta a ja nemam pojma zbog čega su tu pa upitah: tko vas je poslao ovamo. Poslao nas je načelnik MUP-a po tužbi velikosrbina Milorada Pupovca. A ja se opalih smijati. Taj lik je puko načisto…ok Informativni razgovor je završen, oni odoše, i nakraju mi reče inspektor: Morali smo doći. Znam! Netko mora.

<

>

E od tada je bila još jedna ispitivačka seansa, pa malo zatvora zbog pisanja. Pa je jedan rođak moj iz ljubomore htio da ga obrišem. Taj je dolazio kući mojoj kada me nije bilo i htio obrisati blog. Ja mislim da bi mu to zadnja zajebancija bila u životu. Zašto je Kain ubio Abela? Jer mu je dirao u njegov blog. Vrlo jednostavna matematika, koja mom rođaku nikako ne ide. A ne će ti se niti ikada više pisati zadaće, lektire. Traži sebi sličnog, kao što ti je ovaj onaj svak drugi je dobar a ti dobio napad telepatije pa me skeniraš. Ma seronjo, pička ti materina. Lidija je bila doma i nije dala na blog. Blago siromašnima duhom jer je njihovo Kraljevstvo nebesko. Dobro Isuse, sad ja sam tu, zar moram ga trpiti i dalje? Gore da budemo zajedno? Sa tobom Kriste da. Tvoj sam. Ali makni od mene debile i lažove sve rođaka posebno. Neprijatelje moje daj bliže a prijatelje podalje od mene. Da im vratim za zla dobrotom? Pa to će me sahraniti. Jel ti znaš koliko sam ja zahtijeva za pomoć drugima napisao, evo Bože pogledaj blog pa reci…je li to normalno a nisam niti fratar. Molim te Bože samo nemoj njega blizu mene.  Meni Bože dosta zla. Samo budi u pomoći mojoj štiti mene i Lidiju. Našu ljubav. A što se tiče “gay braka sa Alzheimerom” doći ću mu ja glave samo da ja nastavim pisati sve će biti ok. Koja glupa bolest, izbriše ti život, kao gumicom za brisanje olovke. Ali sva sreća pa sam se sjećao pišući knjiga koje sam pročitao. I tako malo malo, sam se isčupao. Obitelj odjebao, ali doslovno, sve osim oca moga Stjepana.

Ti Isuse znaš za ženevsku konvenciju i znaš da je nitko osim Hrvata nije usvojio. Ovi svi drugi su orjunaši. Kurvaju se, varaju, u društvu su još napuhaniji. Mogu popiti i sraćkati gdje je tko bio. Koji čin imaš, jesi završio fakultet ali ne u ‘ercegovini. Guzičar do guzičara. Ivane!-“Molim?-upitah. Ajd sad će ručak. Šta imamo za pojesti? Ima nešto janjetine. Super, i lukčina i da vidiš jelmi đibri iz daha ili ne.” Al evo rođo od  mene jedna što si se propederiso kraj žene koja je Anđeo. Od tada tog dana sam shvatio: “bolje biti sam nego u lošem društvu”.