“Ne pucajte! Idu Vukovarci!”

Kako se u studenom sve više stezao obruč oko preživjelih branitelja i civila u Vukovaru, neki od njih odlučili su se za proboj prema slobodnom teritoriju Hrvatske. Proboj je značio put u nepoznato – nitko im nije jamčio da će uspjeti proći kraj agresorskih vojnika i kroz minska polja koja su okruživala Vukovar. Strah, neizvjesnost i golema želja da se dokopaju slobodnog dijela Hrvatske davali su im poticaj. Među tim ljudima bio je i Marinko Babić, vukovarski branitelj koji je s još 36 branitelja i civila 17. studenog 1991. izašao u proboju noseći svog dvoipolgodišnjeg sina Ivana u vojnom rancu na prsima.
Već danima prije samog proboja počelo se razmišljati u Vukovaru: „Hoće li se ići u proboj? Hoće li doći pomoć? Što raditi u slučaju proboja? Ostaviti sve njih i ići sam ili ih voditi sa sobom?“ Za mene nijednog trenutka nije bilo bitno hoću li izaći… Pokušat ću izaći… Hoću li uspjeti? Ne znam. Ostati ovdje i predati se sigurno nisam imao namjeru. Nedugo nakon toga razgovarao sam sa suprugom. Vidio sam da ni ona nema namjeru ostati. Ako bi se išlo u proboj, išla bi i ona s našim sinom Ivanom. Nedoumica… Što ako se nešto dogodi našem sinu?
Došao sam u stan na Olajnici negdje oko 23:30. Legli smo spavati te sam negdje oko 3:00 čuo lupanje na vratima i Frenkijev glas. Što se dogodilo? Zašto lupa? Skočili smo… Frenki viče: ,,Idemo, brzo!“. Tada mi još nije bilo jasno što se sprema jer su već tih dana JNA i četnici bili odmah iznad rijeke Vuke. Na brzinu smo spakirali stvari za dijete… Neku trenirkicu za sina, a žena je stavila dvije pelene ako mu budu trebale i krenuli smo bez hrane i bez ičega.
Došli smo do Adice te smo krenuli kroz nju. Ušli smo u šumu te smo gazili među protutenkovskim minama koje su ondje bile postavljene. Svi smo bili jako oprezni… Na kraju Adice nalazi se mostić (preko rijeke Vuke) iza kojeg se nalazi crkvica sv. Petke – Dobra voda.
Već na uzbrdici prije samoga vrha začula se pucnjava, rafali na sve strane… Frenki je viknuo: „Dolazite, brzo!“ Svi smo polijegali po zemlji, a neki su se sklonili iza stabala.
Ja sam bio u jako nezgodnoj situaciji jer sam od ruksaka napravio nosiljku za dijete. Naime, probio sam dvije rupe sa strane ruksaka kako bih mu mogao staviti noge te sam ga tako nosio na prsima. Nisam mogao leći na prsa zbog djeteta, a ni na leđa jer bih ga izložio neprijateljskim mecima, pa sam se samo skupio, čučnuo sam te ga pokušao što više zaštititi svojim tijelom. U tim sam trenucima molio Boga da dok oni pucaju po nama, ako i pogode, neka pogode mene, a ne moga sina. Ne daj Bože da se njemu nešto dogodi. Pucali su po nama iako nas teoretski nisu mogli opaziti, premda su prve kuće u kojima je bila neprijateljska vojska bile samo oko 150 metara od nas. No bila je noć i skrila nas je šuma.
Nastavili smo dalje na način da smo pratili dalekovode. Nastavili smo se kretati prema Petrovcima. Usput smo na nekoliko mjesta naišli na minirane dijelove puta. Iz zemlje su virile protupješačke nagazne mine („paštete“), vidjeli su se njihovi vrhovi. Zahvaljujući oprezu i dobroj vidljivosti uspjeli smo ih zaobići.
Kada je pala noć, u koloni smo se spustili u udolinu, nadajući se da nećemo naletjeti na neprijateljske snage. Međutim, prošli smo desetak metara od njihovih zemunica iz kojih su virile cijevi od peći. Vjerojatno su i oni nas čuli, ali je i njih bio strah pa zbog toga nisu ni smjeli zapucati, nego su čekali da se mi udaljimo. Kada smo se udaljili stotinjak metara od njihovih položaja, počeli su nasumice pucati prema nama.
U toj pucnjavi ranjena je Jadranka Horvat. Imala je prostrijelnu ranu kroz bedro. Najgore od svega toga je što su oni kružili transporterom malo na jednu, malo na drugu stranu. Doslovno su nas tražili kao nekakve zvijeri.
Kada smo krenuli prema njivama, vidjela se svjetlost i obrisi vinkovačke bolnice. Rekao sam da ne smijemo nastaviti tim putem jer bismo ušli ravno u Mirkovce, morali smo se odbijati desno barem jedan kilometar te se nakon toga spuštati lijevo prema pruzi. Bilo nam je užasno hladno, bili smo gladni, žedni… Voda u čizmama teškim od blata po nekoliko kilograma. Već smo bili poprilično iznemogli i iscrpljeni.
Odjednom dok smo išli prugom začulo se glasno: „Stoj! Ruke u vis!“ U tom smo trenutku poskakali i s lijeve i s desne strane pruge i repetirali oružje. Pomislili smo: „To je to! Otkrili su nas! Sada je gotovo! Nema više dalje.“ Čuli smo neke glasove. Netko razgovara. Tada je jedna od žena povikala: „Ne pucajte, idu Vukovarci!!!“ Ispalo je da su nas dočekali pripadnici HOS-a. Nikada ljepši doček nismo doživjeli. Ljudi su trčali prema nama, osobe koje nas ne poznaju grlile su nas, zajedno smo plakali od sreće. Napokon… Dokopali smo se Vinkovaca! U tom trenutku nismo ni bili svjesni da smo uspjeli, da smo sada slobodni!
Izvor: Marinko Babić
About Stric Ivan 2529 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.