Iđe Tunjo u banku po kredit, pa će mo kupiti traktor i nove plugove.

Nedjelja…12 sati, podne. U sobi pred Tv-om sjede Tunjo i njegova žena, i čekaju poljoprivrednu emisiju. Inače je to jedina emisija zašto Tunjo gleda tv. Marvo!-reče tunjo. Molim Tunjo! Aj mi naspi u štamplicu rakije od prošle godine. Evo idem odmah Tunjo!-reče Marva (inače se zove Mirta), i odjuri u podrum po rakiju.

Na kauču gleda Tunjo emisiju, i razmišlja: Jebo majku svoju, ima kombajn, traktor sa svim priključcima, plugove? Aha! Znači ima se i meže se. Marva dolazi u dnevni boravak gdje je Tunjo sjedio. Evo rakijica Tunjo!-stavi fraklić na stol. Tunjo kao hipnotiziran uze rakijicu i otpi gutljaj. Marvo znaš ti šta!?-upita Tunjo. Ne znam Tunjo reci mi jel znam. “Iđe Tunjo u banku po kredit, pa će mo kupiti traktor i nove plugove. I ako Bog da za ostatak kupimo kombajn.” “A joj Isuse Tunjo, jel ćeš zbilja kupiti sve to što si naveo? Marvo, znaš da ću kupiti. -ustade Tunjo, uze cigarete frkane, poljubi Marvu u čelo i ode van.

Iđe Tunjo po svoje novce pa da trgujem krvi ti Irudove. Zemlja me jedva čeka da je zaorem!…

Tunjo stiže pred banku frknu te pljunu u dlan pljuvačku, i krenu unutra. Dok je ulazio stavio je masku na lice od Marvinih gaćica .

Faljen Isus i Marija! -reče Tunjo, prođe pored zaštitara, poprska ruke sa dezinficijensom te poče trljati. Nakon toga je dlanove pomirisao i shvati da lijepo miriše. Tunjo se vrati i uzme pumpicu sa kojom je ruke pošpricao, te podigne ruku i počne prskat ispod pazuha, te promijeni ruku pa opet poprska lijevi pazuh. E tako!-reče Tunjo. Alo zaštitar gdje se može dignuti kredit? Zaštitar se poče cerekati. Samo ravno gospodine jedan od tri šaltera, pa koji  je slobodan. “Dobro, falo lipa”!

Priđe Tunjo šalteru ispisa formulare za kredit, i svu moguću papirologiju. Gospodine Tunjo, vaš kredit je u fazi obrade znat će te za par dana što su naše kolege iz banke odlučili. Olrajt!-kaže Tunjo. Izašao Tunjo van na zrak i frknu: “A krvi ti Irudove, jesam dobro napravio! Jedva čekam novi traktor kupiti.” Prođe sedam dana i Tunjo ode na šalter, i upita: Jeste li riješili papirologiju. Gospodine Tunjo, vi nema te pravo na kredit, niti za dozvoljeno prekoračenje. Evo žao mi je!”-hvala gospođo bankar, puno. Psuje Tunjo, sve svetce, sve one koji su ga koristili.

Ide Tunjo on po cesti hoda, cesta krivudava. Krivo Tunji što kredit nije dobio. Marvo, oooo Marvo, gdje si jebem ti sve po spisku. Daj mi rakije, da se napijem ko čovik, ta Isusa ti ne dobi ja kredit. Žena njegova brzo postavi tanjur, i donese meze i litru rakije. Marva nije pila nikada. Kad se najeo i otpio pola litre rakije, krene Tunjo u gostionicu “Kod tuluma”! Inače se taj čovjek prezivao Tulumović, ali ga selo prozva za Tuluma i amen. Sjede Tunjo za stol. Ne trebam govoriti što se dogodilo do kraja priče. Tunjo se napio, krenuo pješke kući. Klecala su mu koljena, i počeo gubiti svijest dok je prelazio kanal ta se skotrlja i smandrlja u kanal…Nije bilo vode to ljeto je kiša slabije padala a dani su bili topliji no inače. Odspavao tunjo.

Jutro je bilo maglovito i sviježe kao i svako ljeto. Tunjo se probudi, razočaran krenu domu svom. Dok je  zora svitala i polako se razdanjivalo. Ulazio je tiho u dvorište, ali ne krenu u kuću, već je produžio u štalu i uze štrik za vezivanje bikova sa tavana. Spustio se dolje i prekobacio štrik preko grede. Uzme stolicu namače štrik oko vrata i nogama stolicu gurnu. Zaljulja se Tunjino tijelo. Ali škripi i greda na kojoj je visio. I puče štrik, a sa njim i tavanska greda a Tunjo tresne sa svojih 150 kilograma na pod štale. “Jebem ti sreću, pukao štrik, a kako vidim i stolica je pukla. Jeben ti traktor i sve priključne sprave, i bankarima jebem majku njihovu.” “Takve sam sreće ko sa “bankama”.  Daju Vam u bankama novaca za jedan štrik a stolac imate doma! Pa svaka iole bećarina u Slavoniji mora imati stolicu i stol.Jedino te Anđeli  spašavaju, ali kad se hoćeš riješiti nekakvih briga-i to upropaste. Čuvajte se Anđeli gore u nebu Tunjine ljutnje. Jer na koncu Tunjo je bio i ostao-Tunjo!

 

Kraj!