De malo pomakni antenu…još malo…još malo…još malo…E sad je dobro!

 

Doselili smo iz Bosne u Hrvatsku točnije u Vinkovce. Kuća je bila velika i prostranih soba. Po prvi puta smo brat i ja imali našu sobu, gdje smo spavali. Krevete na kat, ormar za odjeću, police za knjige, dvije fotelje i stol sa pločom od kamena. Prozori su bili ok, i nije puhalo ispod njih. Imali smo i trajno žareću peć. Odmah nakon dolaska koristili smo vrata za šaranje po njoj. Ja sam pisao imena grupa koje sam volio a brat svoje i vrlo brzo smo shvatili da smo vrata od sobe potpuno išarali. Odjeća koju smo imali je bila za tadašnje uvjete iznad prosjeka, jer smo imali rifle, farmerke sa tregerima i patike koje smo htjeli. Ja sam kupovao šangajke, a brat je nosio pumine patike. Obično smo rođendane slavili kod kuće, a pozivali smo školske kolege i kolegice. Ja sam na poklon dobijao kazete, jer sam imao kazetofon, mono, kojeg sam kasnije iskoristio za sviranje gitare. Nakon posjeta sestrične iz Canade sam dobio kazetofon koji je stereo bio, a prije toga smo od maminog bratića dobili kazetofon i to obojica.

Jedan rođendan ću posebno pamtiti a to je bio moj rođendan uz kazetu na koju je bio snimljen bend Sex Pistols. O njima sam čitao u časopisima i slušao priče drugih jer u to vrijeme nije baš bilo podobno biti punker, jer su taj pokret vezivali sa neonacističkim pokretom. Jedan dan sam uzeo hlače i mojoj pokojnoj baki rekao: “Ajd bako mi ušij ove patente na njih”. Moja baka je uzela iglu i konac i našila mi na hlače desetak patent zatvarača. Uspio sam samo slikati njih i dvobojnu majicu crno žutu, kada je mater rekla da skinem to sa sebe, jer to navodno nije bilo u redu što sam napravio. Mater je stalno bila strašljiva, dok me nije počeo naganjavati otac Radić Ivice jer sam njega Ivicu Radića navodno istukao. Da jesam! Jer mi je psovao mater. Lupio sam ga šakom po licu i zgrabio ga za ruku i počeo mu je gurati u njegova usta. Završio sam kod direktora škole. Ok. Sada sam morao i ja obavijestiti i moje roditelje. Rekao sam mami i ona je došla u školu. Dežurni me je pozvao i rekao da mi je mama došla. Skupa smo otišli kod direktora Vujeve. Kada smo ušli u njegov ured Vujeva je ispitao sve okolnosti, i pustio me je da govorim: Opsovao mi je mater a ja ne podnosim takvu psovku pa sam navalio na njega i dobro ga istukao. Direktor me je upitao: #A što da je netko stariji i jači od tebe? Ništa…odmakao bih se uzeo kamen i razbio bih mu glavu”! Direktor je za trenutak me pogledao i rekao: U redu!

Morao sam pružiti Radiću ruku pomirbe mada se u stvarnosti nikada sa njim nisam pomirio, ali sam sa jedne strane bio miran jer mi nikada više nije psovao mater. Jer zna da bi ga čekala ista kazna. A tada se dogodila utakmica između Jugoslavije i Njemačke. Tata me je poslao na tavan da vrtim antenu. Popeo sam se gore na tavan a tata mi je dao kliješta papagajke da uhvatim cijev i da vrtim sve dok ne nađem pravi kanal. “E taj pravac uzmi!”-vikao je tata. “Još malo…još malo…još malo…e jebi ga sad si preskočio”. Meni je to bilo smiješno pa sam se počeo šaliti sa tatom. On mi kaže lijevo sa antenom a ja idem desno! “Još malo…još malo…stani! Vrati malo unatrag! Još malo…još malo! STOP!! Našao si kanal”… e jebi ga sad se izgubio! Ja sam crkavao od smijeha pa sam stao i namjestio antenu kako treba. “Ajd siđi dolje, dobra je slika sada”!

 

U to vrijeme sam volio pisati pjesmice, a najbolje pjesme su čitane na razglasu u školi. To je obično bilo u vrijeme praznika ili dana škole. A tada se dogodio prvi koncert na kojem sam bio a to je bio koncert Pogreb X grupe iz Vinkovaca u kojoj je pjevao Ivica Čuljak, kasnije i umjetnik koji je digao određene krugove ljudi koji su imali protiv zapadnog utjecaja i glazbe-općenito. To su bili Savez Komunista i vlasti u Vinkovcima. Na koncertu smo bili Biloš Dario i ja. Koncert je bio u Termama dolje u prostorijama. Bend je imao pojačala, bubnjevi su bili postavljeni i negdje oko osam je započeo koncert. Ja sam stajao u šoku i gledao bend, sa Ivicom na čelu. Sve pjesme koje je on tada ispjevao sam kasnije i dobio na kazeti. Na pola koncerta se bacio na nas, publiku pa smo ga nosili do WC-a. Spustili smo ga dolje a on se je počeo umivati a ja sam primjetio njegove ožiljke od žileta i one druge od stakla. Kasnije je Ivica nastavljao sa svojim performerskim nastupima, a tijelo mu je bilo sve više isječeno i ozlijeđeno. Naročito je to radio kada bi ga puštali doma iz bolnice na koju je bio osuđen na deset godina. Pisao sam mu pisma potpore, a on je uzvraćao sa lijepim rukopisom i pažljivo biranim riječima. Bio je pametan. Izniman umjetnik za ono doba, koji je kasnije svoj performans nazvao Body Art. To nije bilo niti slično liku koji se zvao GG Alin jer je taj lik bio bolestan i trebao je liječenje imati dok je Ivica za njega bio tata-mata. Čuo sam i negdje iz nekih krugova da ga je GG Alin zvao na obračun ali mu je Ivica spustio rekavši da je spreman i izrezati se na špagete. Nakon toga više nikada nismo čuli za tog Engleza. Navodno je najavljivao i suicid na bini. Ivica na to nije obraćao pažnju.

U domovinskom ratu je bio Ivica Čuljak, taj karizmatični umjetnik ubijen hitcem iz hrvatske ruke. Bio je trn u oku tajnim službama, komunistima, bogatoj djeci i njihovim roditeljima. Iza tog hitca je stajao netko tko je bio odabran bez da je znao išta o njemu. Rečeno mu je: Ustrijeli tu osobu i dobit ćeš pare! Tako je stradao Ivica Čuljak. Da li mi nedostaje? I te kako…gotovo kao i svi drugi koji su poginuli u ratu. Kao da su tu a ja ih ne vidim ali osjećam da su tu oko mene. Eto to znači biti poštivan u mom shvaćanju, i dijeljenje misli gotovo telepatski razgovor sa onima koji te vole. Ne moraš i ne možeš se svima sviđati, ali oni sa kojima si se okružio su oni koji te najviše cijene i poštuju. Tako rezoniram danas. Naučio sam živjeti sa činjenicom da nikada ne ću biti bogat od sviranja gitare, ali sam bar imao zadovoljstvo svirati je za svoj gušt i za moju Lidiju.

Ne bih volio da se povijest ponavlja. Jedan život je sasvim dovoljan koji će me čekati kada odem sa ovog svijeta. Eto tako sam se naučio iz doživljaja u Vinkovcima i iz knjiga koje sam pročitao. Ne patim više za dobrim automobilima. Ne patim za bogatstvom jer je to posve pogrešan put. Više volim u mojoj mašti napiti se vode iz izvora na Velebitu. Nekako mi se čini da me to liječi. Da to je moj lijek. Bio i biti će. Poštovanje ostaje prema planini Velebit i onima koji više nisu s nama.

Još da spomenem da se u to doba koristio izraz frpucna i cincilator. Prvi puta kada sam čuo za njih, sam se toliko opteretio i razmišljao sam o tome, da sam morao i tatu svoga pitati. “Tata što je to frpucna i cincilator?” Tata se je nasmijao, i rekao: A ne znam! Ja znam za farove! -ok to sam skužio da misli na sise. Ali smo imali susjeda Ivu Ivančevića, stari milicajac i automehaničar koji je bio nadaren za popravke. “Ivo što je to frpucna?” No nije niti on znao što to znači. Ova dva izraza sam zaboravio sve do danas kada imam Google pa sam guglao što bi to moralo značiti. Cincilator je bilo pivo od 0,5 litara, u Osijeku, Gefufna isto pivo, a frpucna nije značilo ništa. To su vjerujem koristili automehaničari kada bi pravili račun, pa bi pribrojavali famozni izraz u račun. Zanimljivo.

About Stric Ivan 2527 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.