Kako sam “upionirao” i vrlo brzo na to zaboravio!

 

Rođen sam 1967 godine i u prvi razred sam krenuo sa šest godina. Išao sam u njemačku školu sa svojim vršnjacima. Pa dobro ne baš sa vršnjacima već sa onima koji su bili godinu dana stariji od mene. Dobar sam bio u školi i šteta što nisam nastavio, jer sam školu prekinuo i prebacio se u Brčko i ponovo krenuo u prvi razred. Kaže moj tata da je to bila proba, koju sam položio. Roditelji su mi radili u Njemačkoj a ja sam išao u školu u Brčkom i bio na čuvanju kod tetke. Tetka je imala dva sina Stipu i Zlatka i imala je supruga Pavu koji je bio vozač lokomotive. No vratimo se na školu.

Moj prvi razred je bio šarolik, šaren, svakakav ali ne običan. Učiteljica je bila Spahalić Evelina lijepa žena i pametna, bila je dobar pedagog. Prolazili su tjedni i mjeseci školovanja, i potpuno sam se uklopio sa razredom. Imao sam nekoliko prijateljica i prijatelja. Najbolji su mi u razredu bili Higl Marija, Ribić Samira, Pejić Ivica, Bahor Elmahir, Senad, i mali Kofrc Ahmet koji je kasnije slomio lakat pa smo mu išli u posjetu. Nakon pola godine izabrali su me za predsjednika razreda. Auh brale koja odgovornost, bi pomislio čitatelj-predsjednik razreda. A ja vam kažem da sam morao biti u svemu najbolji pa takav i ostati. Primali su klince iz škole u pionire. Taj dan sam se obukao u nove hlače koje nisu bile pokrpane, bijelu majicu, bijelu košuljicu cipele. Ja sam od kestena napravio držač marame. Dobio sam crvenu maramu i to je bila fora. Fora je bilo biti pionir. Ok. Nisam baš shvaćao najbolje zašto sam postao pionir, kako sam se upionirao, ali kud svi tu sam išao i ja.

Imali smo i grupe razno razne: za pisanje priča i lektira, za pjevanje zbor, matematika i folklor. Najbolje mi je bilo plesati u folkloru. Plesali smo nas desetak. Djevojčice su bile sa nama plesale. Imao sam i točku gdje plešem sa  djevojčicom Samirom i Marijom. Bilo je to nekakvo bosansko kolo uz harmoniku. Učiteljica je krojila ples, tako da sam postao lik koji pleše sa dvije školske prijateljice. Od odjeće za folklor sam imao crven fesić na glavi, prsluk, tamne hlače, cvičke na nogama. Vrlo brzo smo naučili plesati. Imali smo i nastup u jednoj velikoj dvorani. Bila je dupke puna, i odigrali smo maestralno prvi nastup i kada smo odigrali nastup, nakon zadnjeg tona harmonike, prolomio se takav pljesak kakav nikada nisam čuo u svom životu. U svima sam bio prisutan. Pisao sam lektire redovno i priče a bilježnice sam čuvao za brata. Kako mi je škola išla dobro, tako sam počeo unaprijed čitati štiva i tekstove, pa sam ih naučio napamet. Mojim bratićima sam bio fenomen pa su me ispitivali.

Ivane, šta se nalazi na stranici 22? Ja bih ko iz puške opalio: Nalazi se priča o slonu mišu i magarcu koji su išli u isti razred! Što se nalazi na stranici 28? Opalio sam ponovo… I tako kroz igru sam učio tekstove i lekcije iz prirode i društva, tekstove iz (tadašnjeg) srpsko hrvatskog jezika itd.itd.

Nedaleko od zgrade u kojoj sam živio je bilo igralište gdje sam naganjavao loptu sa školskim prijateljima. Igralo se na male golove i na velike. A kada bi igralište od velikih bilo zauzeto onda bi smo igrali u ulici. Stavljali smo cigle na asfalt i obilježavali golove.

Prolazile su godine, meni škola nije bila teška. Moji bratići su sakupljali stripove Zagor te Nej, Blek Stena, Čovjek Pauk, Alan ford…uvijek sam se valjao od smijeha kada sam ih čitao sa bratom. Tako je brat i naučio čitati. Bolje je čitao stripove nego školsku lektiru.

Iza zgrade je bila nekakva firma Pirometal. Oni su proizvodili olovne petokrake, od starih akumulatora. Za koga? Pojma nemam nikada to nisam saznao samo znam da su imali čuvara portira koji je na drugoj strani sjedio u svojoj kućici.

Jedan dan smo nakon škole na igralište došli Samira, Marija, ja. Igrali smo se sa loptom. Došlo je još nekoliko kolega i kolegica iz razreda. Čitavo poslije podne smo se igrali sa loptom. Nakon igranja na igralištu smo krenuli iza zgrade i preskočili smo ogradu i ušli u Pirometal. Skinuo sam torbu sa leđa, i svo troje smo sjeli na travu izvadio sam bilježnicu potrgao par listova i krenuli smo igrati potapanja podmornica. Tko izgubi mora poljubiti pobjednika. Već tada sam znao da nema đa be ni kod stare babe. Igrali smo igrali a onda se zavrtilo još i više: Pobjednik mora štipnuti za guzu gubitnicu. Igrali smo se smijali, pljuštali su poljubci.

Nedugo nakon toga sam se razbolio. Morao sam biti u stanu i nikuda nisam izlazio. Ali sam imao klikere, pikule i igrao sam sa bratom klikeranja. Igrali smo se satima jer nismo bili glasni. Dok smo se igrali, netko je pozvonio na vrata. Otvorio sam, a na vratima je bila Samira. Pitala me je kako sam, a ja sam jedva odgovarao grlo me je bolilo. Dao sam joj znak da me grlo boli. Samira mi je prišla i poljubila me u obraz i rekla: Ozdravi.

Tih dana sam saznao da sam Hrvat. To sam doznao na ulici od Amera i Buce dvojice susjeda sa četvrtog kata. Tih dana sam pitao Stipu: Jesam li ja Hrvat? Stipa je potvrdio. I pustio sa male singl ploče, Lijepu našu. Evo ovo je himna bila Hrvatska. Skontao sam odmah da sam ja pripadnik nekakvog naroda koji je zlo napravio u Jasenovcu  i da je klao Srbe ko piliće. Glupost ja nisam imao ništa sa tim. Pred kraj školske godine je stigla moja mater iz Njemačke, i došla u razred cijeli razred je skočio na noge, jer smo tako učili kada netko stariji ulazi u razred mora ustati. Tom prigodom je poderala jaknu o školsku tablu, zapravo na držač kreda i spužve. Ali je imala što za čuti. Najbolji sam u razredu i učiteljica je savjetovala mater da dopusti preskakanje jednog razreda, jer sam daleko bio ispred drugih. Moja mater nije pristala na to prebacivanje iz četvrtog u šesti razred. Kao da se malo uplašila. Eto tako je moja mama saznala da sam pametan. Ono što nije znala jeste to da sam imao curu Samiru malu plavokosu djevojčicu. Mama se je vratila u Njemačku a meni je ostala praznina. I mom bratu također. E onda sam shvatio jednu stvar: mama će se vratiti ako budem izbivao iz obitelji. Krenuo sam sa ekspedicijama van doma. Išao sam u naselje Grčica i družio se sa školskim kolegama. Igrali smo nogomet. Išli smo u kruške, jabuke, šljive. Kako je vrijeme prolazilo, tako se je moj krimen uvećavao, i na kraju sam rekao mami: ja ću stalno tako raditi dok ti ne dođeš kući, i ne povedeš mene i brata u našu kuću. Mama i tata su kupili kuće u Vinkovcima. To sam znao i htio sam biti sa mamom a ne sa bratićima. I uspio sam. Tetka je iskakala od živaca, plakala, a ja sam bio ustrajan i pametno radio. Odem van u devet ujutro i vratim se u devet navečer. Kada sam tetki iskidao živce, onda su došli bratići na red. I na kraju je Pavo rekao tetki kada mater nazove da joj se sve kaže i da ovako ne može više ići dalje. Ovaj puta sam dobro napravio. Mama se je vratila kući, otišli smo za Vinkovce. Kuća je bila velika za moje shvaćanje. Upisao sam se u školu “Bratstvo i jedinstvo”. Vrlo brzo sam se upoznao sa Ivančevićima susjedima preko ceste. Snašao sam se odmah. Igrao se je nogomet i bio sam među svojima. Hrvatima. Nitko od njih nije nikada kazao ili pitao koje sam nacionalnosti kao što je to bilo u Bosni. Još nekoliko puta sam otišao u Brčko, i polako je sve otišlo u zaborav, osim onih lijepih uspomena sa djevojčicom Samirom. Hvala Bogu na tome.

About Stric Ivan 2530 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.