Kad ti patuljak i šef sjede iza leđa, nemaj brige paze na tebe!

 

 

Pola dva popodne…siv dan, bez sunca, kao da je zima kazala: “Dobar dan, svim žiteljima Hrvatske”. Odlazim na INA-u po cigarete i sok. Vjetrobranska stakla su zaleđena. Uzimam strugač i stružem sa stakla led. Ima ga dosta. Na ulicama nigdje nikoga, nema prometa niti automobila, samo autobusi voze. Krećem kući i stajem na semafor. Dok čekam zeleno svjetlo, razmišljam o čovjeku koji se je žrtvovao za nas, i bio bičevan i mučen do smrti. Srce mi se steglo kada se sjetim tih scena koje je čovjek čovjeku napravio. Sjećam se i zlog smijeha žene koja je to sve gledala, krvavo bičevanje. Nadam se da je nikada ne ću vidjeti u filmu, a u životu pogotovo.

Krećem na zeleno svjetlo nekih sto metara a potom skrećem u naselje Sveta Klara. Ubrzo sam stigao kući. Lidija je u stanu, moja najbolja polovina. Ja sam samo ona dobra polovina, koja je prošla patnju u ratu. Lidija je spram mene imala kalvariju kakvu čovjek ne može pojmiti, i opet se je dočekala na nogama. Spretna Dalmatinka koja voli upošljavati svoj mozak. I ona je moj najbolji i najveći kritičar. Ne postoji tekst koji će izaći na blogu, a da ga ona nije pregledala i pročitala. Nisam joj dosadio sa pisanjem. Kaže Lidy da me to liječi. A i ja primjećujem promjene u čitateljima koji moje tekstove čitaju. Možda liječim i njih? Sve čega su se bojali pisati, pitati ili govoriti se nalazi kod mene na blogu. U meni čuči jedan mali patuljak koji je bistar i načitan, i voli pisati ali ne sa tipkovnicom, već sa olovkom i papirom. Jasno mi je da je staromodan i da se drži patuljačke tradicije. Kaže mi da će se nekakve stvari vratiti (resetirati) na staro, jer tehnologija nije donijela ništa dobrog. Njegov Kralj je izbičevani, i razapeti čovjek i poštuje ga jako. “Što pišeš”?-upitah ga. “Vodim dnevnik u kojeg upisujem sve pojedinosti iz tvoga života, sve što primjetim dobro pa i loše”. “Zar ja imam loših osobina”?-upitah. “Nemaš toliko Ivane, jer ti je Lidy u pomoći. Dok je ona tu uz tebe, ne boj se ničega”. “Pa zašto bih se bojao? Zar nam prijeti nekakva opasnost?” “Ne prijeti, to sam se metaforički izrazio. Kada te glava boli, Lidy priskoči i da ti lijek”. “Da to je točno!…Jel te šef poslao kod nas, da nas paziš ili se već na odlasku”? “Tu sam kako kaže šef, dok je svijeta i vijeka, dok god ljudska noga hodi zemljom”. “Kaži šefu da mi se sviđa što se u opticaj vraćaju olovka i papir”.-rekoh. “Nekako mi je draže to kako je bilo ranije. Nisam nostalgičan, ali sam malo zapustio moj rukopis. Primjetio sam to kada potpisujem dokumente i papirologiju”. “E pa eto Ivane”!-reče patuljak. “Sad ćeš se morati potruditi za knjigu. Ova nova ide ravno šefu”. “Ozbiljno”?-upitah razdragano. “Naravno. Jel znaš da ti je on uvijek iza leđa kada god si pisao tekstove za prve dvije knjige”? “Ozbiljno? Jel i sada iza mojih leđa”. “Jeste. Ja ga vidim ali tvoje i Lidijine zemaljske oči još nisu naviknute na sjaj neba. Nećeš oslijepiti ali ti jednostavno nije dano da ga vidiš”. “Pozdravi ga”!-ispalih. “Pozdravio si ti Ivane njega svaki puta kada si pisao tekst. I ti i Lidija. Vas dvoje ste pozitivci”. “Htio bih nešto pitati…!-zaustih”. “Nemoj ništa pitati Ivane jer ti ne mogu kazati ništa više od onog što mi je šef kazao. Nije niti lijepo da znaš nekakve stvari unaprijed. Ali mogu ti reći da će se dogoditi”…”Ozbiljno”?-rekoh. “Pa ti si pročitao moje misli”. “Da dogodit će se nešto lijepo po prvi puta u životu tvom i Lidijinom”. “Hhahahah!-super”. “Nije da vam je nužno, ali je šef prihvatio tvoju primjedbu. I obavit će se onako kako si sanjao, jer kako si i sam napisao u jednom tekstu: Ovaj planet Zemlja nije za mene”. “Moje noge ne prepoznaju tlo po kojem sam gazao”. “Eto Ivane! Sve si rekao. E ja sad moram krenuti. I pozdravi vlč. Ladislava od mene, kada ga budeš tražio blagoslov za tebe i Lidiju”. “Hoću hvala. Bog Ivan, vidimo se”. “Pozdrav tebi i šefu tvom.-rekoh”. Patuljak se nasmija i nestade iza vrata ulaznih.

Volim ovakve razgovore voditi sa njim. A da vam kažem da je patuljak zapravo Anđeo, bilo bi glupo, pa bi me napadali. No i za to sam se pripravio jer sam čitao u jednoj knjizi i u tekstu jednom napisao: “Onaj tko je Kristov, njega se odriču i prijatelji, i rodbina, i sav svijet oko njega”. Lijepo je imati prijateljski odnos sa Bogom. Izmiren si sa cijelim svijetom, nikome nisam dužan, ne mrziš nikoga, i voliš svoju ženu. Odričemo se Lidy i ja ovog svijeta.

Netko će kazati da je tekst plitak i da Anđeli ne postoje. No kazao bih nevjernicima, da uzmu onda nešto prizemno poput Mihaila Bulgakova i neka pročitaju djelo “Majstor i Margarita”. Možda će se čitateljstvo uvjeriti da je i taj književnik razmišljao o Kraljevom krvniku Ponciju Pilatu i njegovom psu kojeg je smjestio na udobno mjesto, da razmišlja o svom nedjelu kojeg je počinio prije dvije tisuće godina…nešto manje. Ako niti to nije dovoljno, onda neka pročitaju dva put ovaj tekst, jer je ciljano napisan, za buđenje uspavanih. Nije vrijeme više spavanja. Uskoro će i ON po zemlji hodati kao prije dvije tisuće godina. Radujemo li se Lidy i ja? Pa naravno…jednom se živi, i voli iskreno kao ja nju. Radujem se i zavjetu kojeg će mo dati Njemu. Rekao sam ti Lidy da sam na sve mislio, pa i na to. Nema ništa bolje nego kada drugi popodnevni sat završiš sa smijehom i poljubcem.

About Stric Ivan 2527 Articles
Rano jutro pola pet. Svaki dan putujem na poso kod gazde na poso. Gazda je dobar bio pa mi je poso dao, jer nemam ni za suvu kiflu. Doduše jogurt sam krao dok gazda nije sazno da sam krao. Ondak sam dobio "vaspitnu" tri, četiri od gazde jer je reko da sramotim obitelj gazdinu i moju. Inače gazda je iz sela. Ja sam isto. Al nismo iz istog. Neki dan je bio neki čoek koji se hvali kod gazde da je izumio prozor (windows) i da je zaradio milijarde na račun nas koji nemamo prozor. Mene ne bi preveslo jer mi Prozor imamo u Bosni. I tako... Bio je darežljiv. Ja nisam šćeo jedan taj prozor (windows) al mi je gazda rjeko da ne budem nagao i da uzmem jer bih inače u protuprotivnom trebao za pare kupiti prozor. Kaže ćoek da je iz Amerike i da od para ne zna šta će pa je počeo trovat ljude. Oto se mom gazdi nije dopalo..."Mali!"-ovamo dolazi zovne me gazda. "Idi po burek kod "Trifrtalj Mande" i reci joj da ga zasoli ko što su joj pretci (burekđžije) zasolili Borđžijama. "Za Dom!"-rekoh i odjurih po burek. Trifrtalj Manda je bila ugledni buregđžija, a zvali su ga Manda jer je za okladu pojeo 100 komada ćelapa i popio gajbu piva. A ono tri frtalj je dobio jer mu je još mjesta ostalo za pojest u drobu, pa je ošo kući i pojeo još lonac sarme od prošlog tjedna, jer burek ne jede iz buregđžinice, jer bi time kršio poslovnu politiku. I tako...Vratim se da kod gazde i donesem burek. "Evo gazda ja donio burek, još je vruć, kaže Manda da ga je osobno sam izgazao nogama!" "E takog te volim, kad si poduzetan, kad radiš, pereš suđe, čaše, prostoriju krćme i kada naplatiš." "Dobro gazda, al aj mi reci što nikad ne uzmeš pare kad naplatim?" "Jer svakom drpiš trostruko. Šta si radio onom Palestincu? Jaseru Arafatu? "Ništ..". Jesam ja 100 put rekao kako nije lijepo gledat tuđu ženu? "Pa dobro, ja to od milja..."Od Milja!? Kolko ja znadem ti voliš od milja plavuše a Jaserova je bila crnka i dala mi je onu sliku Alajbegove đamije. "Pa dobro mogu i ja nešto pogledat ako je lijepo". "Možeš ali joj ne moraš davat broj telefona krćme pa da me zivka i psuje tebe, jer onda ja moram objavljivat rat Jaserovim ratnicima". Dok je gazda tako gunđo i kudio me, kaže gospodin prozor( Bill Gates) da je burek famozan, i da nikad nije pojeo tako sladak burek.(!?) Baš je glup taj Bill...burek ne može biti sladak, več odmesa, odsira, i odzelja. Gazda je stajao iza šanka, i glancao čaše, a ja ko ja, imao sam svoju odoru. To mi je gazda kupio. Čizme, pantole, kožnu jaknu, bijelu košulju i crnu kravatu. Eh umalo zaboravih. Gazdina poslovna politika je bila da svi moramo pokrov imati na glavi. Kapu. Ja sam dobio isti ko i gazda, zbog ravnopravnosti, kako mi je gazda kasnije objasnio. I moja i njegova kapa se zvala fes. I došla je Fed Ex-om sa Bliskog Istoka. Ošišo sam se na nulu, a ostavio sam samo brkove za znak raspoznavanja. Jedan put kad se zaratilo, da mi nije brkova ne bih dobro prošao. Uperio čovjek pušku u mene: "Ausweis sofort!" Ja neimadoh osobnu kartu i viknuh: "Heil Hitler". Kamarad možeš ić, reče jedan do njega koji je razumio i kineski. Eto od tada gazdu poznam. Imali smo i slovo iz abecede na njoj, a gazda mi je i to objasnio, da su se to Hrvati pod tim slovom borili da bi posvojili Bosnu, Hercegovinu, Sanđžak komad Italije točnije Trst jer se tamo išlo u šverc riflama. Pa da i oni zarade malo od šverca. Kaže gazda jednom prilikom da su moje najbolje koje postoje i da su stare 501 godinu."Dobro je gazda!"- jać nastavit sa pranjem suđa, a ti idi sa gostom ćakulat. I tako dok sam ja prao suđe i glancao čaše, kod nas su tijekom mjeseci i godina dolazili raznorazni pjevači Halid, Guns n Roses, Mladen Grdović, Serverina, Jelena Rozga, Lidija Bačić i neka grupa Sex Pistols isto ali bez basiste jer se oženio i ostavio bend. Kasnije kada sam porastao sam saznao da je svoju hanumu ukiselio jer mu se nije dopao ruž. Taj basist Sida je bio nadrogerisan. Za to je to i napravio. Ne volim drogu. Ondak su dolazili Viktor Orban, Donald Trump, onda je dolazio čovjek raketa Donaldov najveći neprijatelj jer stalno prijeti Americi sa raketlama sa borbenim glavama. Onda je dolazila Gabriela Merkel, pa Berlusconi koji nije nikada bio sam. Vazda je sa njim bilo cura plavih i crnih i crvenih. Ali ne ovakih crvenih ko što je danas crvenih i vjeruju u savez komunista. Gazda je nosio crvenu maramu pa je dobio traumu. Nije volio crvene i UDBA-u. To su brate Berlusconijeve bile žene za oko za ruku i za pojas okačit. Tolko dobro. Pošto sam bio konobar prišao sam Berlusconijevim curama i rekao: "Felatio, felatio!" Cure su ozbiljno svatile posao i dale na mene. Šta je dalje bilo, mogu napisati u svojim memoarima. Berlusconi je bio šarmer, i volio je darivati manje od sebe. Valjda po parama. Ja sam para imo kolko je gazda davao. I bilo mi je dosta. I ondak ko je još ono dolazio? Ček da se sjetim? Znam da od Srba nije niko dolazio jer su se jako nešto naljutili jer ih je gazda tamanio ko muve kućne u ratu. Mog su gazdu zvali prijetalji Herojem, al on je bio običan mali čovjek. I volio je bliskoistočni smisao za humor. I ja sam isto volio posebno kad je Berlusconi doveo par sirijskih cura. Brisao sam ja čaše i sjećao se kako su me izfelatirale. U mene je sve moralo biti u redu. Šank, police, gosti nisu smjeli donositi oružje, drogu, bijelo roblje. Crno su smjeli ali na vlastitu odgovornost. Prijetila je revolucija nakon Donalda Trumpa u Ameriki pa je htio postati kandidat da bi smirio stanje. Donald je bio velik čovjek. Al sam ja gazdu volio više, jer sam sa njim stalno išao u akciju. Vremeplovom smo se vraćali u prošlost i ispravljali greške ako smo ih neđe napravili. Ae! Imali smo više posla sa bogatima nego sa siromašnima. Gazda je to razumio, i nije dao da mi se išta dogodi. A pošto su kod nas dolazili razni narodni pjevači i sastavi kao što sam već rekao Guns n Roses, Sex Pistols, Damned, Real Kids, MC5, i drugi koje ovim putem stavljam na popis onih koje sam umalo zaboravio. Jest vala. Perem ja čaše i brišem kad nešto puče. Ja se okrenu, a ono čovjek iz Prozora (Bill Gates) osta rumena lica. Aha! Gazda mu zveknuo šamar jer je upetljan u trovanje čovječanstva sa nekim virusom Covic 19. Ša je bilo jarane!? -upitam ja kad je počeo čovjek prozor počeo nešto govoriti. Jel ti znaš đe si došo? Ovo je...ponovi za mnom i tu me gledaj. OVO JE!...sad reci krćma. KRĆMA...kod Satana...JES I LIKE SATAN...ne pitam te to majmune već ponovi...KOD SATANA...Panonskog...PANONIA. E tako...sad si naučio važnu lekciju da se ne zajebava i ne fali sa zločinom na javnom mjestu. Jesi skonto? Du ju anderstud? Imaš vraga u Americi pa nek te on odgaja kad nisu ćaća i mater. Bil Gates počme plakat i klecajući ode vanka. Pazi na kanal!-sam još uspio viknuti za njim. Nisam uspio u namjeri, jer je upo u njega a u taj kanal su komšije bacale govna iz cisterni u koje su upumpavale govna i smeće. "Znači gazda on se ne če izvaditi iz njega dok ne okaje grijehe svoje? Tako je mali! "Gazda možemo li mi iz Bosne uvesti nargile. Ja sam vidio u prolazu kada smo bili u Palestini da su ljudi pušili nargile i pili čaj. Mogli bi to uvesti kao posebnu ponudu zagoste." Šta će im nargila?" "Jel imaju ašiša? Imaju...Pa neka puše brate mili kolko hoće". Ionako ispadne sa kamiona svaki mjesec drveni sanduk od 30kg ašiša. "Jest vala gazda, znaš poso al ga zna i vozač kamiona. Štas mu ono reko? Budem li te vidio da mladeži prodaješ drogu, ostaćeš bez noge idući put kad budeš sjeo u krćmu". "A jes vala jesi ga ustrašio..." Takva je poslovna politika bila u gazde. Gazda je volio čist račun i žene. Svak onaj koji je mislio da nije volio taj se zajebo. Ako se nije ženio, to ne znači da nije volio žene. Pa ni Isus se nije ženio, tako kaže glasnogovornik iz Vatikana. Da ne kažem nešto teže, pustit ću grupu neku da pjeva, bolje nego da kažem neku parabolu, pa ću još i veći glupost napraviti. "Ta ti je pametna!"-Zapiši za sutra. Lepog Maria zovni treba se pripremiti za novi rat. Golub pismonoša mi je javio da počinje. Su kim, tj. protiv koga? Ja gazda ne bi više u sanitet...pun mi fes zavoja i tableta. Gazda me pogleda, priđe i odigne fes sa moje glave. Od kad ovo nosiš?- prosuše se tablete, ispadoše dva prva zavoja, pincete i škare za zavoj. "Od 1991 nosim!-rekoh. Ne moraš više prvi zavoj nosat, od sada i od ovog trenutka si razdužen ko i ja, nas rat ne interesira jer se rat vodi na Zamlji, a do tamo ne možemo niti svemirskim brodom, al zato imamo besplatanu internetsku televiziju, i gledamo šta se događa onima koji su a jesu. A ovo je njihov san, ono što sanjaju. Gazda, sad znam! Mogli bi smo se nazvat: Dobar, loš, jao! Može...reče gazda i zapali cigaretu iz duvankese.