Kad će proljeće u Hrvatskoj?

Depresija od graha i kupusa…tako ide pjesma no ja sam je malo prekrojio, pa kaže: “Depresija, od korone i debila”! Ponekad se stvarno čovjek mora zapitati gdje živi, i zašto na kraju krajeva. Zašto govorim depresija? Jer prdim danima, mjesecima u istoj prostoriji. Krv ti šarenu, onesvijestim se kada izađem na svjež zrak, a onda kad uđem u stan dođe mi za plakanje, jer je ta korona sjebala svijet i to opako. Jel postoji vakcina za nju ne znam, ali sve mi to ide na kurac, i gripa(hvala Bogu na nju sam imun), i prehlade, i druge boleštine koje jesen i zima donose. Kad će proljeće u Hrvatskoj? Dosta mi je jeseni, licemjerstva, laži napuhavanja, ispuhivanja, pušenja lošeg duhana…Kad izađem sa automobilom do grada npr.

Kauflanda da bih kupio nešto, pa kad vidim ljude onako pod maskama, dođe čovjeku za plakat od jada što je snašlo ljude. Krenuo sam prema kolicima za kupovanje namirnica, i vidim jednu gospođu želi vratiti svoja. Ja joj rekoh: “Gospođo, evo vam dvije kune ja ću uzeti kolica”. “Hvala”!-reče gospođa i krenuh ja u diskont. Spustio sam pogled u kolica i vidim novčanik podeblji crne boje i skužim da je gospođa zaboravila novčanik. “Gospođo, gospođo”! Stanite malo, zaboravili ste nešto! Ja joj pokazah novčanik. “Hvala mladi gospon! Puno Vam hvala”. Kupio sam sve što sam trebao i vratio se natrag doma. I jopet depresija, kao da nas testiraju za poslušnost. Milicija trenira strogoću, da ne bude sve kako ja hoću. Ima li istine u tome? Evo pitanje teoretičarima urote i drugima koji misle da je nešto drugo po srijedi. Komentirajte ispod teksta u FB komentarima. Koliko ih je umrlo od korone pitaj Boga, a koliko je branitelja umrlo: Pa ko im jebe mater…to bi ste dobili za odgovor. Naravno da je takav odgovor, jer ih je umrlo preko sto tisuća a 6700 je počinilo suicid. I tko tu koga treba? Ja vas ili vi mene? Znam jako dobro kakvu poruku sam vam odaslao. Iđemo moja Lidy i ja u Kaufland i nakupujemo puna kolica svega svakojakih namirnica, odemo na kasu platimo gotovinom, i ajd kući. Došli smo doma i Lidy pođe gledati račun. Aha ovo je tu i ovo i ono. Kad odjednom čujem: “Ivane jeba te Bog, zaboravili smo jogurte voćne!” I to ne jedan već čitav karton onih jogurata od po kile voćnih. Ništa vraćaj se u diskont ja na kasu a jedna mala se smije: “Jeste došli po jogurte gospon”? Jesam krv ti Irudovu, jaaaaa ne znam gdje bih pogledao, čini se da me karinđa Švabo. “Hvala lijepo gospođice”. Pozdrav. Đenja. Eto i to je od korone nije ona sama-opasan je to miks malo side, malo ove bolesti one i to ti je recept za udomljavanje u groblju čitavih obitelji. Neće ljudi imat više volje sahranjivati druge sugrađane krv ti šarenu. Naravno samo trebam i čekam trenutak kada će kazati: Molimo branitelje i dragovoljce iz domovinskog rata da se aktiviraju jer su nam potrebi. E pa puši kurac, i diši duboko. Ja nikad nisam čuo, jer me karinđa Švabo. #Ostajem doma#
Kraj!