Lijepa je glazba krila tvojih bila…

Kad sunce zađe i
mrak me pronađe,
ne zvoni, ne trubi,
smetaš i onoj maloj bubi.

Komarci su borci
jer prave zujanje,
a komarice šampioni,
jer glazbom pipkaju jesu li pravi oni.

Komarac mi stade vrlo blizu,
ukočih se praveć se odsutan,
čekao sam i čekao da učini nešto,
kao da je znao da imam krizu.

Ma o kome mi ona govori samo zuji,
zar o ženi jednoj što korača u suzama,
malo si komarice pure pojela,
znam tko je žena i ovaj tren je na kamen sjela.

Niti tri mjeseca nije prošlo
a na komaricu ne zaboravih,
lijepa je glazba krila tvojih bila,
rekla mi je sve o njoj što je tila.

Sad smo skupa Lidy i ja,
i komarica još stoji na potiljku iza uva,
ma za koju ti silu radiš zujalice,
kad me spoji sa djevojkom dobrom poput kruva.


Kraj!