Ne na tu stranu! Jesam ja reko ne roza bobe uzimati!?

E moja Lile…imat će mo mi posla ko u priči. Samo je pitanje sa odvjetnikom ili bez njega.
Prvo: Zašto sam ja najebo?
Drugo: Zašto si ti najebala?
Treće: Zašto smo mi najebali!?
Odvjetnika sam jednom upitao nešto slično, pa me je pogledao sa strajom u očima. Shvatio sam u sekundi hehe. Odvjetnik pije bobe a taj dan nije popio. Tako nešto se i meni dogodilo. Nama. Meni i Lidiji.
Vratimo se na početak: Joj nestalo mi tableta, moran doktoricu nazvat. Ma vidi ovo. Ivan istog imena troši bobe, pa mogu jednu njegovu popiti, neće ništ bit. Čaša vode, boba u usta i ispijanje vode.
Krenuli smo u grad. Lidija suvozač a ja vozač. Vidim ja Lidija se ušutila a inače drobi priča i nikad nije dosadno. “Lile! Kako si? Nešto si šutljiva?” Ostala sam bez svojih tableta, pa sam uzela jednu tvoju. Koči krv ti jebem, izravnaj volan, umalo sudar…”ŠTO SI POPILA!?”-upitam. Pa tvoju jednu. Koju? “Pa onu koju ti izjutra popiješ”. Pa krv ti šarenu Lidija ta konja obara s nogu šest ljudi bi zaspalo stojećki za šankom djelimično ili totalis pijani. Na INA-u brzo po mineralnu jer joj se suše usta. I gas do daske do prve ljekarne po lijekove. Nikad više to nemoj raditi. Ti si trebala četvrtinu popiti. Obavili smo u banki sve i krenuli natrag, a moja Lidija počela spavat. Ajme majko moja. Nagari i kući. Stigli smo ekspresno natrag u naš dom. Izašao sam iz automobila i prišao Lidijinim vratima. Jel možeš izaći van? Izašla je Lidija van i legla. Ne moram naglašavati da je zaspala ko zec. Sve čuje, a ne mere govoriti.
Kraj!