Kad Lile kaže da, “KOČI”razmišljam

-Halo! Halo-pljuskaju me po obrazu, i zalijevaju hladnom vodom. Halo, čovječe dođi k sebi!- Opet voda.

-Ma dobro je šta ste navalili ovo je samo nesvijest bila.-odgovorih.

-Ajde na noge lagane, pa ćeš sa nama do Kunjevaca.

-Šta ću tamo krv ti šarenu, nit para imam niti automobil.-odgovorih.

-Ajde…taaaakooo, samo polako i vidjet ćeš sve će biti u redu.

-Pa što mi se dogodilo pa sam pao u nesvijest?-upitah

-Potukli su se trojica, a jedan od njih je pogodio tebe!-začuh odgovor.

-Ja se tukao!? Protiv koga? Što mene pogodi ciglom?-upitah hvatajući ravnotežu.

-Pa protiv mene i njega! A ciglu si dobio kao kamatu što si nam par šamara dao-začuh odgovor od kojeg mi se —-kosa digla na glavi.

-Zašto smo se potukli?-upitah.

-Zbog žene, eno one koja radi za šankom u restoranu.

–A tako…a što ciglom, jeeeboooteee? Pa mogao si me ubiti.-rekoh

-E pa zato ti sada sve pričam jer me grize savjest. Nego jesi li ti sebe pogledao u ogledalo?-upita Gogi.

-Odakle mi ogledalo, JNA sam odslužio, koji će mi kurac ogledalo, pa ne idem u grad.-odgovorih

-A znači ti si kao neki panker koji se ne boji?-upita

-A što bi te se bojao?-dok sam pitao brisao sam krv sa lica.

-Nisi mi nitko i ništa, a ja ne vjerujem da sam prvi krenuo…to mi nije u krvi.

-Jesam ti rekao da će se sjetiti, e konjino jedna. Uvijek ti moraš glumiti frajera kad si vani!-ljutito prozbori ovaj šutljivi.

-A da se mi rastanemo jer ja moram u WC oprat ovu krv sa lica, i okrenut majicu naopako.

-Drugi puta ne će biti ovako. Ima da vama dvojici stresem svakome po tri u stomak. Ozbiljno ti kažem. Sreća tvoja -pa Waltera nisam poneo sa sobom. Ova dvojica se pogledaše pa potom mene kao da me procjenjuju da li bih to -doista učinio. Kada su se zbrojili, rekli su:

-Izvini Ivane malo smo popili pa smo se htjeli odmjeriti sa tobom. Nema izvini, Gogi se zoveš zar ne, ti idući put —-ponesi Waltera pa ćeš vidjeti da li se bojim.

-Ja vam rekoh svoje. U crkvu idi i plati popu misu za sebe i tog konja. Da sam imao pištolj, sad bih već kopao rupe –u Kunjevcima. Rukama bih vas zakopao. Nikada vas ne bi našli.

-Blijeda lica njih dvojice bio je znak da trebaju krenuti. Bili su to nekakvi navijači Ultrasi,Torcide, BBB, pitaj Isusa Boga. Ali to su oni koji kada vide žensku sisu, ili dupe, ne razmišljaju više glavom, već sa šarafićim u gaćama. Ali –bez navoja. Šarafić, je šarafić.-pomislih.

-Ušao sam u Restoran Kunjevci i otišao u wc, dok me je konobarica uplašena gledala.

-Šta je šta gledaš!? Jel nikada nisi vidjela nekoga tko je utekao sa svinjokolje!? Zalupih vratima.

-Kada sam se pogledao u ogledalo, bilo mi je jasno da se moram do pojasa skinuti i oprati svu tu krv. Voda je bila -hladna. Nije bilo tople. Jebeš takav restoran.

-Prao sam se oko pola sata, majicu sam isprao od krvi iscijedio sam je i navukao preko glave. Kožnjak je bio ——–neoštećen, ali malo blatnjav, pa sam i to oprao.

–Na izlazu iz WC-a uz šank je stajala policija. Vjerovatno su pričali o tuči jer im je netko dojavio. Konobarica nije —davala nikakva znaka da sam ja bio učesnik tuče. Izašao sam na terasu i sjeo u separe, i guštao u hladnom zraku. -Oko lampi koje su gorjele su se sakupljali leptiri i komarci, ali na mene niti jedan. Pogledam iza sebe, gosti ——–gunđaju zbog komaraca i leptira. Meni smiješno što mlataraju rukama. Još sam se glasno nasmijao, i na ———–Njemačkom im rekao, da su to brazilski komarci koji su utekli iz laboratorija u Osijeku i da piju krv, dok je imaš. —Opet se nasmijah, i tako sam završio konverzaciju moju i njihovu. Na terasu restorana je izašla konobarica i upita:

-A je li…zbog mene si se potukao, e dozvoli mi da te ja počastim.

-Nemoj ništa žestoko niti pivo. Ne pijem alkohol nikakav.-rekoh

-Onda se drogiraš.-reče ona

-Pa jel ti misliš da bih se drogiran upustio u tuču sa njima dvojicom. Ti zbilja nemaš mozga, kako možeš takvo nešto tvrditi?

-Ma znam ja sve…čula sam ja za tebe. Davno još dok si u školu srednju išao.-reče ona smješkajući se.

-Ma nemoj…a što si to čula?-upitah

-Čula sam da neki Ivan ima oklagiju sa kojom ispegla i frigidnu curu.

-Čekaj…jel ti to ozbiljno!?-upitah

-Da!-i sad znam da je istina.

-Najbolje ja da krenem kući da me ne bi tvoj muž sa lovačkom puškom ili kuburom naganjavao.-rekoh a ona mi —stade na put.

-Udana si znam, a ako nisi biti ćeš i to za krivog.

-E ne ideš nigdje, jer si meni dužan dati ono što si i njima dao! -ispali ona.

-A tako dakle…ti bi mukte! E pa nema đžabe ni kod stare babe! Makar baba deda bio.Jel imaš auto? Imaš? Onda ok. A sad mi daj hladnu kolu i čašu sa ledom.

-Ona odleluja brzinski za šank, natoči piće te sjede za moj stol.

-Jel ti znaš da je Snježa frigidna, da je nitko nije zadovoljio dok nije naišla na tebe. Rekla mi je da si ju jebao kod —nje kući dok je sve škripalo, i parket i krevet, a roditelji u drugoj sobi. Pa na groblju!-nasmija se ona.

-Eto ti te đavle i to ti je rekla!?

-Pa pod šljivom na klupici u tvom dvorištu…-slušao sam dok je nabrajala i na koncu mi je rekla.

-Ja nisam Snježa, meni puno ne treba, da svršim, ali sam zato malo agresivna, jer mi je dečko talaban.-reče smijuljeći se ona.

-Pa dobro…ne brini ti za mene. Kada te ja dohvatim neće ništa od tvoje guzice ostati. Ispleskaću te toliko da će ti –se guzica crveniti ko semafor.

-Dohvatio sam kolu. Sipao u čašu i stavio tri kockice leda. Smjena joj je završavala, majica se na meni osušila, jaketu sam prebacio preko ramena, i stao na ulaz gledajući konobaricu.Da skratim. Imao sam običaj nikada ne pitati ime ženske sa kojom bih nešto radio. A ta Snježa je pukla ko tratinčica….ić tako nešto pričati, žene te vole više ili te zamrze jer si bolji od njihovih kljakavih muževa. No dobro. Znam i kojim je prijateljicama pričala taj njen orgazam. Umalo mi roditelje nije probudila kolko je vikala: Duja jebi me, jebi me, JEBI ME JEBI MEJEEEEEEEEEEEEE!!!!

-Kako se zoveš?-upitah. Lidija-odvrati ona.

-Moji su roditelji bili opušteni kada sam ja bio u pitanju. Nisam se opijao, nisam volio žestoka pića, pa niti pivo. Tek tu i tamo sam znao zapaliti cigaretu, prošetati do Bosuta leći na klupu i gledati zvijezde. Par puta sam ulovio Milky Way (Mliječnu stazu našu galaksiju). Tada sam bio najsretniji. Nikada nisam bio sam moram naglasiti, uvijek je neka cura bila oko mene se vrtila. Čekao sam svaki dan 21-22 sata dok netko ne bi pozvao na tulum. E to mi je bilo najslađe.

-Jesi gotova sa smjenom?-upitah konobaricu

-Jesam, e sad si moj.-reče ona te baci ključ pa ga uhvati. Idemo autom.

-Ništa. Šutio sam i došao do automobila iz istočne Njemačke. TRABANT!?

-Jel ovo ti voziš? Pa jel ti znaš da taj auto pojede krmača za tjedan dana!?

-Hhahahahahahahaha!-nasmija se ona. Pa šta mu fali?

-Prvo sav je od plastike i ima dvotaktni motor, pa prdi na cesti!

-Hhahahahahahahah!-hvatala se za stomak mala. Upišat ću se hahahahahahah! Pa bolje auto nego bicikl. Ja bicikl ne znam gonjat.

-Oho, onda možemo zajedno, jer se i meni od kole pripišalo!-ispalih

I tako dok smo nas dvoje pišali, ja sam joj pričao o Mliječnoj stazi i uspio sam joj dočarati koliko je zapravo naša galaksija velika, i da će nam trebati nama ljudima punkurac i osamsto da stignemo do najbliže zvijezde i to sve u jednom jedinom pišu.

 

U Trabantu se je osjetio benzin, prljav tepison, a na zadnjem sjedalu je bila tona alata, francuskih ključeva, odvijača, čekića, pila, i opruga…da ne nastavim nabrajati, kao da sam došao u rađaonu!

-Gdje će mo?-upita ona

-A ne znam šta radi sada. A znam…idemo do INA-e pa će mo kupiti cigarete i nešto za piti i jesti. Ja častim.-reče ona.

-A to zato častiš što su mi glavu razbili!? Lijepo od tebe…baš nekako ko damski prdac.

-Nosila je u dvije vrećice sve što je kupila,stavila na zadnje sjedalo i zatvorila vrata, te sjela i zavrtila anlaser.

-Idemo na Novu Branu…tamo nema nikoga, možemo prijeći u šumu naći mjesto, imam ja dvije deke u prtljažniku, i nekakav jastučić.

-Ajde! rekoh

Na Brani je bilo nekoliko ribiča koji su u lovostaju lovili šarane. Nisam primjetio niti jednog da nešto ima osim pokojnog Zelenike. On je imao jutanu vreću punu babuški. Tog momka je som odvukao u vodu, i tko zna koliko je bio težak som kad je čovjeka od 70 kg odvukao u dubine Banje i ugušio. To se dogodilo nakon rata koji je bio grebuckao po vratima Hrvatske.

Sjeo sam na deku i otvorio Kolu, ona je pila unučić Pelinkovca.

-Lijepo te je majka vaspitala! rekoh.

-Ma ko ga jebe….jedanput se živi.

-Ne nego je život vječan!

-Jel tako Kokice?-upita ona.

-Ne zovem se Kokica već Ivan i ako možeš zovi me tim imenom.

-Dobro Ivane! Jesi ti sv. Duje? Jel liječiš rukama? Ajd mi pokaži jedan trik…ajde molim te.

-Nisam imao nikakve trikove, osim što sam kao mali osjetio kada primaknem kažiprst svom čelu, ne dodirujući ga zaškaklja me. Eto to mogu probati….primakni se. Ispružio sam kažiprst i polako primicao njenom čelu: Hahahahahahahahah! Osjetim, osjetim! To je radost. Ti Ivan imaš nešto u rukama. Hhahahahah!

-Nemoj to sada naglas pričati, znaš kakvi su ljudi. Ne znam niti ja što je to, ali škaklja.

-Legao sam na deku, raširio ruke i rekao: Upad besplatan! Djevojka se pruži po meni, ja sam je zagrlio, i zaspali smo. Čudno rekli bi vi-nema seksa i pikanterija. Nije ga bilo.

Dva dana kasnije.

Kunem ti se svim svecima na nebu da seksa nije bilo nisam je takao. Ja sam pio pelinkovac a ona kolu. Eto tako je bilo.

-Moja sestra pila kolu, a ne whisky ili pelinkovac. He! He! He! Znaš šta mali? Ovaj puta si se izvukao, ali drugi put ako ne budeš pristojan dobit ćeš degeneka i dobrog.

Odahnuo sam.

-I još nešto…sestra mi je rekla da si pametan a i ja vidim da nisi šmokljan. Pazi na nju jesi li me čuo?

Ne brini ništa. Pozdrav vidimo se.

 

Sat je zazvonio u 6:30. Moram u školu. Hlače sam obukao, obrijao sam se, umio, malo kolonjske vode, frizura ala pucanje petardi u kuhinji.

-Ivane!!-začu se majčin glas. Ajde u školu.

-Mama budan sam obrijan umio sam se čistim cipele, knjige su u torbi, a sendvić ću sada napraviti.

-Dobro sine!

Dok sam sve to pripremao i činio umivanje brijanje ovo-ono, nekako se prisjećam sna kao kroz nekakvu koprenu o djevojci koja je završila ugostiteljsku školu i njenom bratu koji je napustio školu i otišao, sad ne znam jel u mornare ili pilote. U oba slučaja je bila plavo nebeska boja. Brat me je skenirao, kakav sam čovjek. Legao mi je taj san. Djevojka je bila crnokosa, malo dulju kosu je imala i dugačku haljinu. Joj da! Rekla je da ne voli mini suknje. Ovo je čista desetka, ali i čista jedinica jer sam je kako se zove, a ja opet nisam upamtio.

Bože moj, Bože moj što ti meni radiš. Hvala ti na svemu:)