Hvala vam!

Hvala Vam što posjećujete i čitate naše tekstove, a naš blog postoji već pet godina, i postojati će još sto godina dokle god ima Hrvata i patriota, kao što ste Vi.

Bloger Ivan

Dani su prolazili. Lijepo vrijeme je bilo. Služilo nas je. Jedan dan sam u lov na poskoke. Ponio sam plastičnu bocu od mineralne, dugačku šibu. I krenuo po stijenama cunjati. Nije prošlo dva sata već sam ih imao par ulovljenih. Nisam nikada jeo poskoka, ali ću ga ovaj puta probati. Puha sam već jeo. Zanimljiv okus ima. A beretku koju sam nosio je krasio puhov rep. Nitko mi nije zamjerao zbog toga. Vraćao sam se u bazu na punkt, stresao ulov na kamen, nožem odrezao glave zmijama, ogulio kožu...pomislih, da je malo jača i dulja, te šira bila bi lijepa kravata sa tim šarama. Očistio sam im utrobu, a glave pobacao u vatru neka gore skupa sa otrovom u zubima i vrećicama. Uzeo sam tiganj, malo ulja, isjekao zmije na komade duge kao kažiprst i stavio na blagu vatricu. Pojeo sam zmije velebitske, u slast. Imale su dobar okus. Upečatljiv. Smjene su se mijenjale, a dani prolazili. Trebalo se preko Debelog brda do obale mora u gradić otići po cigarete. Ja sam imao cigareta, koliko mi je trebalo. Nisam kartao za cigarete niti za pare. Bilo je specijalaca koji su gubili kako cigarete, tako i čitave terenske dodatke koji su iznosili kao druga plaća. Sjeo sam u hlad, iz čuturice potegao vodu, počešao bradu koja je sada već bila toliko velika da me četnik ne bi razlikovao od svojih. Svrbila je. Otac me je naučio da se brijem redovito, i da budem perfektan u svemu. Trudio sam se ići njegovim stopama, a to ponekad nije bilo lako, ali uz par savjeta i postrojavanje plavim očima, sve bi bilo jasno. Dovoljno je bilo da me otac pogleda osjećao sam snagu tog pogleda. -Hitlerovac! Pravi si Hitlerovac!-dodao bi otac uz smijeh. -Daleko sam ja od nacista i fašista tata!-rekoh ocu. -Znam, samo se šalim! E tad primjetih kolonu sa brdskim konjima. Specijalci su se vraćali iz nabavke. E sad ću ja lijepo sebi uzeti što mi treba ne zvao se ja Ivan. Prilazili su polako, a ja sam krenuo u susret. Ohooohooo! Krešoooo.-povikah. -Jeste li mi kupili Marlboro? -Jesmo. -Daj mi dvije šteke moje i odoh na punkt. Krešo zavuče ruku u ruksak i izvadi dvije šteke. -E tako te volim. Jesam li nešto zaboravio?-upitah -Ništa valjda si to naručio.-dobih odgovor Zadovoljan sam krenuo sa Marlboro štekama prema punktu. Bio je to 12-ti dan terena. Još pet izdržim sa cigaretama, pa kad dođem kući prvo kada puna vrele vode, sapun, šampon, četka. Trebalo je saprati tu prljavštinu ratnu, i znoj sa sebe.