Novo!

Siti me…pjesma Silvije Vrljičak Budan. Pročitajte…

SITI ME

Siti me da ne zaboravin oklen san,
Da mi kamen ne zaplače,
da zadrćen još više nad mojin krajen
Nad svetinjom kojoj se klanjan,
Ljubin je i uzdišen,
I neka padan na kolina sva izranjena.
Neka!

Pa vridilo je i vridi,
Jer mirišin dunje,osluškivan čvrčke,
Milujen draču i sikalinu,
Pa neka bode.
Neka.

Siti me da ne zaboravin,
Kroz Ujeviće proći ,
Vijugavon ceston do Poljica.
Jer tamo?

Tamo su moji sokolovi,
Moja vila Ujevića,
Moj Markačić,
Tamo se napijan roson,
Da mi se mogu cakliti oči.

Siti me da ne zaboravin oklen sam,
Unda ću znati doći,
Poviriti kroz ponistru,
Uvatiti zadnje zrake sunca,
I stopit se sa urlikon bure,
Da se ne čuju jecaji.

Siti me da ne zaboravin.!

Silvija Vrljicak Budan

Oglasi

Vaš komentar:

error: Content is protected !!
%d blogeri kao ovaj: